Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Apr.2019, 13:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubomir Živkov: Cvetna nedelja

(Čelni, pesma: “Druže Tito, ljubičice bela/Volimo te čak i mi sa sela”) Teško je jednom dopisnicom ispravljati nepravdu koju su kompozitori naneli bilju u kojem sam odrastao, a koje se u nauci knjiži kao utrinsko rastinje, s druge strane, neke su se vrste u serenadama i u romansama odomaćile, kao kod svoje kuće su u stihovima, da pođemo od maločas opevane ljubičice.

U celom svom seljačkom veku možda sam dvared video ljubičice, ne znam više ni na kojoj našoj njivi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << baba mi ih je pokazao u razoru, malo je falilo pa da ih i mi ne vidimo, niko ih u Farkaždinu nije nakupio dovoljno za buket, valjda ljubičici španska klima i zemlja više odgovaraju, tamo ih ima toliko da se prodavačice baš za njih specijalizuju, o jednoj je snimljen film koji je u drvenoj kutiji, na paktregeru Tošinog bicikla, stigao jedne subote sa stanice u bioskop “Omladinac” (ja sam ga naravno dvaput gledao). Meni su se dopadale bulke, koje razumem zašto nisu opevane: uvenule bi ti u ruci tako brzo i tako nepovratno da nisi mogao pomoću njih nikome da se preporučiš, ne bi dospele žive ni do vazne, od svega u ataru odudarale su toliko da su mi se prostranstva tek vlatalog žita činila samo kao dosetka koju je priroda, kao komesar te besplatne izložbe na otvorenom, rasporedila da bi bulke došle do izražaja; dopadala mi se i vilina kosa, koja iz desetaračke poezije dobi to lepo ime, ali koju ne opeva nijedan zaljubljeni švigarac, bilo je na utrinama još bilja, trnjine, dikica, čkalje, palamida, kiselo drvo, popanac, mlečika, kerećije grožđe… Dve poslednje pomenute biljke nismo nikad stavili u usta, slovile su za najjači otrov u našem klimatskom pojasu, ali vratimo se ljubičici, vesniku proleća, da, možda su ih varoške udavače rasađivale u bašticama, jer se u pesmi evo njihov miris pominje rame uz rame sa mesečinom. (muz: “Kako ću ti, draga, doći/Kad ne mogu junak proći/Od mirisa ljubičica i Meseca izdajice”).

Ljubičica je, budući krhka i kratkoveka obitavala i u sredini pesama (muz: “Da li znaš bar kolko patim/Kad se setim jorgovana/Ljubičica i jasmina”). Mađarske pesme obiluju cvećem, dok su naše više okrenute stočarstvu, ali imamo i mi pesme koje su cele o ljubičici (muz: “Ej ljubičica s proleća se javlja”), a imaju i hrvatska braća (“Vehni, vehni fiolica/Ne žalosti me”), od hortikulture nije loše prošao jorgovan, koji bi mogao zapremiti celu jednu dopisnicu, dostojno su opevani zumbul i karanfil, iznenađujuće dobro plasiran je neven, koji ne bih umeo da opišem ni prepoznam, ali i od ljubičica sam, nakratko i davnym davno, video samo onu ljubičastu, dok belu, koja je dobila ime po Maršalu nisam u životu video.

Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 11.50.

Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...