Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Feb.2018, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubomir Živkov: Čekanje nared
Ako je u selu bilo nešto dobro, bilo je to što nisi morao da čekaš da nared. Jesi čekao ako odeš u mlinu (mlina je ženskog roda), ali zbog toga si i otišao u Sakule, u Perlez, ili u Orlovat, dok u samom selu šta si imao da čekaš? Pošlju me kod Gige da odnesem ravnike, tamo samo Giga, zvoni teški čekić dok odskače od usijanog ravnika, iskaču varnice, kovač mi samo glavom pokaže di da ostavim ravnike i nastavlja, a nastavljam i ja. Ili. Odeš u dućan, ako ima baš koga pre tebe >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << razgledaš šta sve ima i preslišavaš se za šta si poslat, čekalo se kod brice, pa ni to nije moralo, nego se tako htelo: leti je kod Slavka Mišpopinog ladovina, zimi huji furunica, i uvek ima šta da se dozna i šta da se odatle pusti u dalji opticaj; čekao si da Vlada Šef otvori donje okance u železničkom vitražu di se prodaju karte, ali to i nije čekanje, važno je da nisi osto od voza, sad si već otputovan, čim se dospeo u čekaonicu, Vlada prozorčić otvara samo po jedared za svaki voz, čeka još jednog, ušmuranog putnika, da doleti u poslednji čas, ali ti ne brineš – ima ko misli.
Čekaš na red ako moraš skelom u Idvor ili u Sakule, ceo naš atar je na desnoj obali Tamiša, i preko vode u pančevački srez ideš samo na vašar, ili u Crepaju na Veliku Gospojinu. Skeladžija prevozi po dve zaprege, ponekad ukrca troje taljiga, e, u takvoj jednoj koloni je na deda Loginim kolima (a to je bio baba Marin otac), nesavesni kočijaš koji je još u ono mlado vreme bio gluv, probio rudom stražnje šaraglje, deda Loga se osvrnuo i ugledao počinioca kako, glave okrenute ustranu razdragano pozdravlja nekog znanca: „Grojtro!“ - blaženo nesvestan da je zadro u vozilo ispred sebe i da ga oštećeni uveliko pcuje.
Vršalicu si čekao, ona je išla od kuće do kuće bez odstupanja, redom, kao što senka oblaka prelazi preko njiva na kojima je strnjika, pa se lepo vidi kako nijednu ne preskače, ali čekanje kad će deda Jocina parnjača u tvoju avliju nije bilo čekanje u redu, ti gledaš svoja posla i proračunavaš kad će doći tvoj dan. Da, čekao si kad predaješ repu u zemproz: to svi rade odjedared, a samo je jedan kantar, i samo je jedan službenik nadležan da odredi koliko imaš blata (takvom jednom, koji može da ti zacrni sezonu ili da te svojom procenom prijatno iznenadi, a tek poslatom iz Knićanina, Živa Torački je u centru nešto dobacio, pa ga je sin Steva imao upozoriti u pola glasa: „Znaš ti ko je to?!“ – „Ko?“ – „Onaj što prima repu!“, na šta će Živa hrišćanski smerno: „Ondak lepo s njim!“), e, u takvoj koloni sa repom moj stric napravi manevar, neočekivan od njega, kao da će se sa konjima i kolima ubaciti preko reda, prvooštećeni se rasrdi, ne znam sad da li je bio Slavko Tumba ili ko, kajasi su mu okomotani i vezani oko levče, pa ne može da drzniku preseče put, nego ga samo verbalno podseća da ne može preko reda, na šta će Karči svađalačkim tonom: „Šta se ti mešaš, kad sam ja došo ti si već bio tu!“ – „Nisam!“, otme se ovome, odlučnom da se odupre, pa se onda i sam nasmeje sa ostalima: „Uf, bar da te ne znam, ne mrzi te da se ludiraš!“
Na red čekaš ako sakulski alasi izvuku alov i prodaju Farkaždincima ribu, imadu samo jedan kantar, a mušterija mlogo, ali to se desilo samo jedared u mom veku, nisam nikad vidio toliko ribe u jednoj mreži, ni toliki čun, ni toliko alaskih čizama, zato to i ne računam kao čekanje nared.
Kod lekara se nije čekalo, niti se zakazivalo, doktora nismo imali, a tirac je dolazio da pelcuje svinje i živinu; za špric i igle ima kutiju od nerđajućeg glatkog metala koja se sija kao novčić na kiši: koliko si drukčija od svega oko tebe, sve je ostalo zemljano, drveno, krompirasto i čvornovato, pokriveno mahovinom, prožeto vlagom ili rđom, blago veterinaru koji te tako sjajnu i neogrebanu duži i koji te viđa svaki dan.
Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 11.45.
Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
