Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Okt.2018, 13:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubomir Živkov: Ajcad

Niko nije Vuku Karadžiću terao inat više od škole, u kojoj smo prvi put baš i čuli za Vuka - reči koje smo izgovarali u jednom dahu, ne mi, nego pokolenja i pokolenja pre nas, morale su u pismenom zadatku da se drže na propisnom odstojanju: ideš nautrine da se sigraš, nadzire te baba koja nešto plevi čelobašte, poslepodne ideš Natamiš, jedna reč je za nas bila upolje, izakuće, niko nije u celoj mojoj pionirskoj karijeri nikoga ošamario, taj i taj me >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << udario prekočiju, to jeste bilo podložno i potkazivanju i kažnjavanju: nedeljom crkvene žene i pokoji muškarac idu ucrkvu, mlađarija će poslepodne ili predveče naplac... I neki bapski uzvici, njihova zamena za psovke ili kletve lakšeg ranga, bili su jedna reč: iduvile, ijunaopako...

Kod ovih reči, ispostaviće se nezakonito slepljenih, bilo je zgodno što ništa nisi imao sa padežima, ostajale su uvek iste, a neke poput reči „plac“ nisam ni čuo same do možda desete moje godine, postojalo je jedino naplac, pri čemu prostor između crkve, Mocove kafane, pošte, bioskopa, dućana i škole nije ni imao nikakvo ime, dok ne bi došla nedelja uveče, Vrbica, Mala Gospojina ili Socijalistička slava: tek kad se zna da će tamo stići živalj odeven u nedeljno ruvo to je postajalo nešto: naplac.

Možda tek kad je Joca Maksimov pravio novu kuću (koje više nema, ni ograde nema, ni kapije, kao da je i samo dvorište iščezlo) od komšija sam čuo reč plac: „Sad će Joca da proširi plac, pazi samo di će ćošak da ode...“

Piši kao što govoriš, ponavljahu učitelji i ispravljahu crvenom olovkom sve ono što je mlada seljačija brižljivo pisala u jednom komadu, da, crvena olovka u ono doba isto beše grafitna, ali nabavljena mi nismo znali gde, to je ili škola trebovala, kakva reč, ili su učitelji kupovali pokazujući u Zrenjaninu diplomu, uglavnom je to bio učiteljski rekvizit, njome bi na kraju zadaće bila napisana i ocena, i potpis moje prve učiteljice Mire, samo jedno pisano M., sa omčom na levom kraku i sa tačkom pored desnog, koje sam brzo naučio da imitiram, i da sam samo imao crvenu olovku mogao sam se još u ono doba okušati kao falsifikator - da većini u razredu podelim petice...

Svirao sam u nekoliko navrata sa dvojicom Sremaca, ta su dva vulkana nadomak Surčina i sad aktivna, harmonikaš i basista, ovaj drugi zna naravno da svira i kontru, i basprim, njih dvojica bi složno i poletno usred pesme uzviknuli „ajcaad“, a zašto, da bi sebe i klijente dodatno bodrili, kao što teniser stisnutom i podignutom pesnicom proslavlja uspešan udarac? Ne. Svako „ajcad“ značilo je uštedu, izostajala bi seconda volta, ili u pevanju, ili u foršpilu, to je njihova šifra za „ne moramo sad ovo dvared“, i taj njihov mađioničarski trik bi prikrio bespravnu seču strofe, a ujedno bi ih čuvao od međusobnog nesporazuma, jer ako jedan zausti da nanovo otpeva refren, pa proguta reč, to izgleda gadno i zakinuće je očigledno...

Ovo sremačko „ajcad“ vratilo bi me svaki put u vreme seljačkih radnih zadruga: trebalo je taljige, koje su odjedared postale zadružne, pregurati sa jednog kraja avlije na drugi; kuma Gena, koji je uvek bio aktivniji za sofrom nego na mobi, okupio je nekoliko novozadrugara za taj poduhvat. Prazne taljige može i jedna osoba da prevuče ako nije kavano, ali može i kolektiv. Neko odnapred kormani, bilo rudom, bilo držeći same drčanike, ostali se uhvate kako ko, za levče, lotre, šaraglje, i kuma Gena se bog zna kako iskreno i prilježno nalegao na taljige i gromko komandovao „ajcad!“, kad - taljige stoju! Zadrugari su se, znajući kuma Genu, bez reči dogovorili da samo glume napor, a da niko ne gurne taljige nimalo: tako su izmerili silu kojom je njihov samoproklamovani poslovođa hteo da potpomogne izgradnju socijalizma, ali se kum, premda nije čitao „Iljfa i Petrova“, opredelio za slavni slogan „benzin vaš, idei nashi!“.

Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 11.50.

Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...