Izvor: Večernje novosti, 26.Feb.2015, 22:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubljana “briše” i Strazbur!

DVADESET i tri godine navršavaju se danas od dana kada su svi oni koji se nisu opredelili za slovenačko državljanstvo nestali iz tamošnjih knjiga. Još u junu prošle godine Slovenija se obavezala da će platiti odštetu "izbrisanima", ali je za većinu to i dalje nedosanjani san. Naime, oko 12.000 ljudi, koji se 1991. nisu opredelili za slovenačko državljanstvo, a "dežela" ih se odrekla, trebalo je da dobije novčanu naknadu štete. Međutim, ni posle osam meseci oštećeni se nisu makli >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << dalje od početka. Nadležni su po donošenju zakona obećavali da će se sve to desiti vrlo brzo, možda i za mesec dana, ali ništa. Najveći broj "izbrisanih", oko 70 odsto, čine Srbi iz Srbije, Republike Srbije i Krajine, a isplata štete bi "deželu" ukupno koštala više od 100 miliona evra. Andrej Benković, jedan od oštećenih, kaže za "Novosti" da je Slovenija dosad odbila većinu ljudi koji nisu ostali na teritoriji Slovenije posle brisanja, tumačenjem zakona koji je donela pod prisilom Evropskog suda za ljudska prava, a koji je obavezuje da im vrati dozvole za stalni boravak i odštetu od 50 evra po mesecu brisanja. - To znači da bi Slovenija po osobi trebalo da isplati po oko 9.000 evra - kaže Benković. - Za nas sa teritorije Srbije i drugih zemalja bivše SFRJ, međutim, traže ekstradokaze o povratku i pokušajima da se vratimo, što skoro niko nema. Priznaje nam se da smo "izbrisani", ali niko od nas ne može ništa dalje, jer je konačna odluka negativna, a ona uslovljava i odštetu i povratak prava. Naime, bez dozvole za stalni boravak znači da su vas izbrisali, ali vam, po njihovom, nisu ništa dužni. Ako nemate papir o stalnom boravku, nemate pravo ni na novac. Naš sagovornik objašnjava da je Slovenija priznala da ih je obrisala, Evropa joj je naložila da ih isplati i vrati prava, ali ona to kategorično odbija. Oko 900 ljudi je predalo tužbe u Strazburu preko italijanskog advokata, a sada se preko fejsbuk-stranice organizuju radi zajedničkog predavanja tužbe. - Do sada je zvanično odbijeno 150 ljudi sa kojima sam ja u kontaktu - kaže Benković. - U Srbiji, međutim, ima oko 7.000 nas u takvoj situaciji, ali je problem što većina nije imala da izdvoji za taksu od 96 evra koliko se plaćalo u Sloveniji, a plaća se za svakog člana porodice pojedinačno. Neki su i digli ruke kad je bilo potrebno ići kod sudskog tumača, što je poseban trošak. U problemu je, međutim, više od 25.000 državljana republika nekadašnje Jugoslavije koji su bili "izbrisani" prilikom slovenačkog osamostaljenja, jer su odstranjeni iz popisa stanovništva, čime su izgubili sva socijalna i radna prava, ali je polovina u međuvremenu rešila svoj status. Procedura od podnošenja zahteva tamošnjim institucijama do odbijanja traje i po godinu dana. Slovenački službenici stalno traže dopunu dokumentacije, a "izbrisani" Srbi su krenuli u proceduru formiranja udruženja, pošto je do sada registrovano samo u Sloveniji. ODBIO IH I USTAVNI SUD USTAVNI sud Slovenije je 3. februara zbog "nedostatka pravnog interesa" odbacio inicijativu Društva izbrisanih stanovnika Slovenije za ocenu ustavnosti dopune zakona o sređivanju statusa građana drugih država naslednica nekadašnje SFRJ u Sloveniji, koji je samo nekima omogućio sređivanje dozvole za stalni boravak. Matevž Krivic je objasnio, za slovenačko "Delo", kako je ustavni sud već 2007. doneo kontroverznu odluku da u razmatranje neće prihvaćati inicijative za ocenu (ne)ustavnosti zakona, dok oštećeni ne iscrpe sve administrativne i sudske kanale. Tek kada iscrpe sva sredstva, mogu da se obrate i ustavnom sudu. Na odluku ustavnog suda je isto tako uzalud čekao i Evropski sud za ljudska prava.

Nastavak na Večernje novosti...