Izvor: Večernje novosti, 01.Nov.2012, 13:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubinka iz Beograda pobegla na selo

KADA je pre nekoliko godina iz Beograda došla u Donje Točane, selo kraj Kuršumlije, Ljubinka Petrović (59) imala je nameru da na roditeljskom imanju ostane samo nedelju dana. Ostala je sve do danas i sada je među najvećim proizvođačima žitarica u celoj opštini...- Kada sam pre par godina, kao i bezbroj puta pre toga, došla da obiđem majku i pomognem, shvatila sam koliko je imanje zapušteno. Svaki posao koji sam započela iziskivao je puno vremena i truda i tako se moj boravak odužio, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << započinje priču Ljubinka.Kaže, imala je siguran posao u Beogradu, ali je odlučila da oživi roditeljsko imanje. Počela je da obrađuje njihova dva hektara oranica, uzela pod zakup imanje suseda, bacila se na uzgajanje strnih žita, oživljavanje voćnjaka, uzgoj životinja... U početku su svi, pa i kćerka i sin, na njenu odluku gledali sa rezervom.- Čak ni komšije u selu nisu verovali u moju rešenost da i posle majčine smrti nastavim da živim u roditeljskoj kući i radim i najteže seoske poslove. Ali kada sam sve oranice, zarasle u korov, preorala i na njima zasadila žito, shvatili su da sam odlučna. PRIMER MEŠTANIMA LJUBINKA kaže da su je i komšije u početku gledale sa podozrenjem jer je posao za kasom u jednoj prestižnoj beogradskoj trgovini zamenila motikom. Ponosna je jer je vremenom nekima koji nisu obrađivali imanje i poslužila kao primer. Inače, u selu sa pedesetak domaćinstava živi svega šesdesetak uglavnom starijih meštana.Ove godine prodala je 1,5 tona žita. Većinu poslova oko setve obavlja sama, ali tokom žetve pomažu joj sin i kćerka čije porodice poslednjih godina snabdeva zdravom hranom.- Gajim piliće, ćurke, svinje, telad i posebno sam ponosna što se mojih petoro unučadi zdravo hrane... Srećna sam što mogu deci da budem od koristi. Da sam ostala u Beogradu ne bih ovoliko mogla.Ljubinka je ovih dana, među prvima u selu, zasejala žito. Ispekla je prethodnih meseci i nekoliko stotina kilograma rakije od šljiva iz sopstvenog voćnjaka koji je unapredila. Od prodaje rakije obezbedila je novac za gorivo, ali i seme žita. Priznaje da je život na selu nekada teži nego u gradu, ali i to da slobodu i „širinu“ koju ovde ima nikada ne bi menjala za beogradski asfalt.- Samo mi je žao što se u selo nisam vratila ranije. Ovde je uprkos napornijim uslovima sve nekako bezbrižnije, a i sama sam sebi gazda. Srećna sam i što sam posao u firmi u kojoj sam radila ustupila onima kojima je potrebniji, a ja sama ovde zadovoljnija - priča u jednom dahu Ljubinka i dodaje:- Najzadovoljnija sam kada stignu rezultati rada. Kada rodi ono što sam posejala.

Nastavak na Večernje novosti...