Izvor: Večernje novosti, 22.Dec.2013, 00:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubinka Petrović: Sa blagajne pravo u šljivik

KADA je pre tri godine odlučila da život nastavi u napuštenoj roditeljskoj kući i beogradski asfalt zameni seoskim imanjem zaraslim u korov, Ljubinka Petrović (60) iz kuršumlijskog sela Donjeg Točana znala je da mora ostvariti naum. Kuću je htela samo da obiđe, ali je tu i ostala, a velikim radom postala je pravi domaćin. - Iako sam imala siguran posao u Beogradu, u jednoj trgovini gde sam radila za kasom i gde mi je bilo lakše, ipak sam rešila da oživim seosko domaćinstvo, koje kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i mnoga u okruženju godinama nije bilo obrađivano - priča Ljubinka, koju u komšiluku od milošte zovu Maca. Kraj kazana u kome peče rakiju, od šljiva iz sopstvenog voćnjaka, priča da su joj prvi dani po povratku na selo bili najteži. Ali, nije se premišljala. - Želela sam da budem višestruko korisna, da oživim godinama zapostavljano imanje, uredim roditeljsku kuću, ali i sebi i svojoj deci obezbedim zdravu i kvalitetnu hranu. Jer, ako na selu čovek radi, nikada ne može propasti, iako su uslovi, pogotovu u ovim pasivnim sredinama, veoma teški - kaže ova vitalna šezdesetogodišnja žena, koja je tek pre nekoliko meseci ostvarila pravo na penziju.OLOVKA I MOTIKA RODITELjI su me, kao i moju braću i sestre, vaspitavali da se sve može postići vrednim i poštenim radom i da se za svoje ciljeve treba pomučiti. Zato sve ove godine od kada sam na selu nijednom nisam zažalila što sam posao za kasom i sa olovkom zamenila motikom i traktorom - kaže Ljubinka. Nju koristi za plaćanje osnovnih troškova, odnosno računa za telefon i struju, dok sve ostalo što joj je potrebno obezbedi sopstvenim radom. Zasejala je oko 4,5 hektara pšenicom, dva hektara kukuruzom, ali i zasadila 460 stabala šljiva u voćnjaku, koji je prethodno uredila. Planira da zasadi još oko 300 sadnica, dok od starih stabala godišnje ispeče oko 1.000 litara rakije. Kaže da je ovo podneblje vrlo pogodno za uzgajanje voća i drugih poljoprivrednih kultura, ali da potrebna pomoć seljacima uglavnom izostaje. - U našoj se zemlji, nažalost, svi bave uglavnom gradskim temama, dok se na seljake i selo od koga svi živimo malo obraća pažnja. Pa logično je onda da ljudi iz sela odlaze u grad u potrazi za boljim životom i nekim šarenim lažama, koje im se serviraju - priča Ljubinka. Kaže još i da planira da širi započeti posao, jer se pored poljoprivrednih radova bavi i stočarstvom. Ova vredna žena inače drži telad, svinje, piliće, ćurke, kokoške. Najsrećnija je kada svojim proizvodima obraduje sina i kćerku koji sa porodicama žive u Beogradu, odnosno svih petoro unučadi... - Sve ovo što radim, radim ne zato što moram, jer bih od sopstvene penzije mogla da živim sasvim solidno, već iz zadovoljstva, jer ništa nema lepše nego gledati kada svaki trud daje određeni rezultat. Svojim radom obezbedila sam možda malo teži, ali bezbrižniji, a svojoj deci svakako kvalitetniji život, bez opterećenja da li će im nešto u gradu zafaliti - kaže Ljubinka. Ona poziva i ostale koji imaju opustela seoska domaćinstva da im se posvete, ali i državu da odradi svoje. - Ja sam sopstvenim primerom dokazala da se gotovo ni iz čega, odnosno zemlje obrasle u korov, mogu proizvesti kvalitetni usevi. Ove godine sam, eto, proizvela sam 15 tona pšenice, tri tone kukuruza i ispekla 100 kazana rakije - priča Ljubinka dok nadgleda kazan sa rakijom, odnosno „meri“ koliko rakija ima gradi.... NEKAD BILO SELO VELIKO DONjE Točane, koje se nalazi nedaleko od magistralnog puta Niš - Priština, na deonici od Prokuplja ka Kuršumliji. Prema Ljubinkinim rečima do pedesetih godina prošlog veka brojalo je oko 2.000 meštana. Sada ih je, kaže, svega šezdesetak, i to uglavnom starijih ljudi. - Imamo dva momka od po 38 godina i jednu devojčicu, učenicu petog razreda, koju otac svakodnevno odvozi do škole u desetak kilometara udaljenu Kurušumliju - priča Ljubinka.

Nastavak na Večernje novosti...