Izvor: Politika, 09.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubav prema tradiciji
Kada su dvojica dugogodišnjih prijatelja – Branko Isaković i Ivica Stojanović konačno rešili da urade nešto zajedno, nastala je grupa "Teodulija". Kažu da ih je spojila ljubav prema korenima, tradiciji, duhovnosti i bogu. Rezultat te ljubavi jeste etno-sastav "Teodulija", koji povezuje staru srpsku i savremenu muziku sa igrom.
Branko Isaković poznat je po radu sa Dejanom Cukićem, "Idolima", Biljom Krstić, "Kerberom", dok se Ivica Stojanović pre "Teodulije" bavio izvornom i starogradskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << muzikom, ali i džezom.
Prvi album ovog sastava "Priče iz davnina" izašao je 2002. godine. Na ovom izdanju Stojanović i Isaković imali su pomoć Madam Piano, Predraga – Cuneta Gojkovića, Olivera Njega, Marije Mihajlović, Ružice Čavić i hora Prvog beogradskog pevačkog društva.
– Naš prvi album prošao je iznad svih očekivanja. Zapravo, nismo ništa ni očekivali jer je album nastao dok smo radili muziku za pozorišnu predstavu "Vilinsko kolo". Kompakt-disk "Priče iz davnina" prodat je u tiražu od 15.000 primeraka, što je za naše uslove veliki uspeh. To nas je ohrabrilo da nastavimo sa radom. Sa drugim albumom nastavljamo na tragu zvuka koji smo imali na prvoj ploči – kaže Ivica Stojanović.
I na albumu "Vino istine", koji je objavljen pre dva meseca za "Multimedija rekords", "Teodulija" ima brojne goste – Madam Piano, Vasiliju Radojčić, Jordana Nikolića, Merimu Njegomir, guslara Boška Vujačića, Najdu, hor "Sveti Nikola" i dečiji hor Prvog beogradskog pevačkog društva.
Opisujući novu ploču "Vino istine", Stojanović kaže:
– Kada se zasadi vinova loza, potrebne su tri godine da rodi grožđe. I ovaj album je nastajao tri godine. Dugo je sazrevalo grožđe istine u nama da bi se napokon pretvorilo u vino istine. Tako je nastala muzika sa geografskim poreklom iz Srbije, naše vino istine koje greje srce i dušu, peva o ljubavi, velikim bitkama, o bogu.
Naš sagovornik kaže da se zvuk sastava "Teodulija" može podvesti pod termin etno i ističe da se oni bave obradama tradicionalne muzike, ali uz savremeni pristup:
– Mi uzimamo tradicionalne motive i obrađujemo ih na savremeni način sa korišćenjem modernih, ali i starih instrumenata, kao što su kaval, frula, gajde, šargija, praporci... Taj spoj izvorne, tradicionalne i savremene muzike danas se u žargonu zove etno, u okviru kojeg postoje i neki pravci, kao što su etno-džez, etno-pop, etno-rok... Našu muziku ne bih svrstao ni u jedan etno-pravac, zato što mi u našim aranžmanima koristimo puno elemenata roka, popa, ambijentalne muzike, bluza... Sve smo to sjedinili i svaka pesma ima svoju priču i razlog. Trudimo se da ono što radimo ne liči ni na koga i da bude originalno.
Stojanović priznaje da imaju ambiciju da naprave svetsku karijeru, pogotovo što su i do sada imali brojne koncerte u inostranstvu:
– Izdvojio bih naše uspešne nastupe u Engleskoj, Austriji, Mađarskoj, Rusiji... Nedavno smo bili u Južnoj Koreji, gde smo u Seulu učestvovali na velikom festivalu "World Masters Festival in Art & Culture". Ljudi jako lepo prihvataju našu muziku jer je to za njih nešto novo i drugačije. Tradicionalna srpska pravoslavna i duhovna muzika, za razliku od ciganske, još uvek nije doprla u svet. Zato mislim da je u tome naša šansa da napravimo karijeru u svetu, jer nam iskustvo govori da publici u inostranstvu to može biti veoma interesantno. Nažalost, prepušteni smo sebi i sami se snalazimo i probijamo. Nadamo se da će se to promeniti i da će ljudi ovde shvatiti da naša kultura treba da se izvozi.
Ivica Stojanović sa velikim ponosom priča da su, do sada, obišli i sve gradove u Srbiji, da su imali uspešne nastupe na prostoru bivše Jugoslavije i da planiraju nastavak koncertnih aktivnosti:
– Mi smo i posle prvog albuma imali nastupe sa instrumentalistima, igračima, video projekcijama. Planiramo da to podignemo na još viši nivo. U toku je promocija novog albuma, a od proleća planiramo koncertnu turneju po Srbiji, a onda i u inostranstvu. Želimo da napravimo i veliki koncert u Beogradu, najverovatnije u "Sava centru", jer to dugujemo beogradskoj publici.
[objavljeno: ]
