Izvor: Blic, 11.Okt.2009, 02:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubav koju je teško iskazati

Na 25 hektara Beo­gradskog hipodroma svakodnevno vežba i trči oko 200 konja. Iako poseta tokom sezone konjičkih trka nije bila na željenom nivou, ovo mesto mora pedantno da se održava, a oni koji se neposredno brinu o konjima kada svi zaborave na njih skloni su da umesto ljubavi radije upotrebljavaju termin – fanatizam.

Smeštaj i ishrana

U štali Jahačkog kluba „Beograd" ima malo trkačkih konja, a u ergeli od 18 konja pored jednog punokrvnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << engleskog trkača nalaze se holštajnski, kavepeni i haflingeri. O njima brine dvoje stalno zaposlenih i mnogo volontera. Prema rečima Jovanke Prelić kojoj je briga o ovim životinjama svakodnevica, skoro redovno imaju i po jedno ždrebe, a imali bi i više da im uslovi dozvoljavaju. Konji se hrane dva puta dnevno, uglavnom livadskim ili senom deteline, zobom, kukuruzom, ječmom, ali ne i pšenicom koja je za njih opasna. U štalama se uvek nađe i soli kojom nadoknađuju izgubljene elektorilite, ali i poslastice poput šargarepe.

Kada nisu okruženi hranom i automatskim pojilicama, konji vreme provode napolju. Za trening i za igru im je predviđeno oko dva sata. Međutim, Jovanka objašnjava da konji zbog škole jahanja svakodnevno provode vreme i u igri s ljudima, a uglavnom se druže s damama koje su najčešći polaznici ove škole. Srećom, bučni koncerti se više neće održavati u blizini ovih štala, jer osim što konji nemaju kuda da uteknu jer im glasna muzika ne prija, infrastruktura hipodroma ostaje potpuno uništena, što ovim plemenitim životinjama uskraćuje mnogo toga. S posebnim ponosom Jovanka Prelić ističe da se u njihovoj štali nalazi i najstariji konj u zemlji – tridesetogodišnji Bidža, koji je za desetak godina nadživeo svoju „generaciju". Zbog toga što se i dalje dosta kreće, pa samim tim i dobro oseća, u jahačkom klubu se nadaju da Bidžu očekuje zaista duboka starost.



Najstariji konj - Bidža se odlično oseća i sa 30 godina i verovatno će doživeti duboku starost

Pripreme za trku

Trening najviše zavisi od discipline. Trening preponskih konja počinje kada konj napuni četiri godine, a galoperi to čine već sa godinu i po starosti.

– Trening zavisi od konja do konja. Rade se i kondicija i tehnika, ali veoma je važna i ishrana. Zbog svega toga konj je u stanju da prepozna ono što ga čeka i obično na trci da sve od sebe da završi na prvom mestu. Doduše, imamo jednog koji treninge radi savršeno, ali kad izađe na stazu samo zalepi uši i ne pomera se – kroz smeh priča Marko Ilić iz trkačkog kluba „M&G", vlasnik punokrvnih engleskih trkača koji su redom kupljeni u Velikoj Britaniji.

Na sam dan trke proveru prolaze i džokeji. Oni pre i nakon galopa odlaze u merionicu gde im se shodno težini dodeljuje sedlo kako bi svi takmičari imali istu težinu. Procenjuje se da je kilogram više na dužinu staze – dužina prednosti, pa se džokeji pre trke tuširaju i uzimaju laksative kako bi bili što lakši, odnosno da bi u kombinaciji s težim konjem zadovoljili propozicije trke, a opet bili u prednosti. Konji se, bez kontakta s ljudima, sprovode u padok, to jest ograđeni prostor gde će ih džokeji uzjahati, a posmatrači proceniti na koga će se kladiti. A beogradski padok je posebno lep jer se nalazi ispod 100 godina starog platana, što mu daje šmek starih engleskih hipodroma. Nakon padoka konji odlaze na stazu gde posle nekoliko probnih krugova počinje trka u kojoj ravnopravno učestvuju oba pola. Nagrade se dodeljuju tek nakon antidoping kontrole, a dopinga, ni zvaničnici hipodroma ne demantuju, ima.



Trening - Sa konjima se radi na kondiciji i tehnici

Klađenje

Klađenje predstavlja deo uobi­čajenog ponašanja na hipodromu i ne postoji hipodrom bez njega. Čak i u vremenima kada je bilo koja vrsta klađenja bila zabranjena, na hipodromu je to bilo dozvoljeno. Međutim, pre deset godina je izgorela kladionica zajedno sa centralnom tribinom, zbog čega je hipodrom izgubio dobar deo publike i još se nije oporavio, tako da danas dobici nisu veliki.

– Devedesete godine je za Derbi dan, odnosno dan kada se trči najvažnija trka sezone, uplata na kladionici iznosila 600.000 dolara. To je danas nezamislivo. Inače, u uređenijim zemljama se zna da procenat od klađenja ide u nagradni fond, a dobar deo odlazi na dobrotvorna davanja. Nadamo se da će se i kod nas uskoro primeniti taj princip - kaže direktor hipodroma Boris Ivković.

Trofeji - Zlatna vremena Hipodroma

Potomci arapskih i španskih konja

Svi trkački konji na planeti koji nešto vrede potomci su tri arapska i dva španska konja. Pre nekoliko stotina godina Englezi su njihovim ukrštanjem dobili punokrvne engleske trkačke konje, a cene im se kreću od hiljadu do nekoliko stotina hiljada funti.

Važnost handikapera

Od svih zanimanja koja su vezana za rad hipodroma među najvažnijim je posao handikapera. Handikap je, najkraće rečeno, raspoređivanje i opterećivanje grla u trci, tako da na startu imaju podjednake šanse za plasman i pobedu. Ovo se postiže tako što se slabijim grlima daje popust u teretu i na taj način se njihove šanse koliko toliko izjednačuju sa boljim grlima. To je posao handikapera od čije stručnosti prilikom procene vrednosti grla umnogome zavisi i atraktivnost trke. U periodu od 1938. do 1950. posao handikapera na Beogradskom hipodromu obavljao je Bečlija Antonije Karner. Imao je precizan uvid u svaki segment organizacije trka i na njegove stručne ocene grla nikada nije uložena nijedna žalba ili prigovor.

Nastavak na Blic...