Izvor: Politika, 15.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubav kao brutalnost
Kultna britanska dramska autorka koja je tragično skončala u 28. godini života ponovo stiže na našu scenu komadom „Fedrina ljubav” u JDP
Za dramsko stvaralaštvo Sare Kejn, čiji su komadi obeležili repertoare evropskih pozorišta poslednjih desetak godina, vezuju se „ilustracije": brutalizam, surovost, zastrašujuće do usijanja, ekstremne emocije... Iako njeni komadi predstavljaju prekretnicu u angažovanom savremenom pozorištu, javnost je često, malograđanski, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << više zainteresovana za njen lični život ispunjen razočaranjem, depresijom i samoubistvom koje je izvršila u dvadeset osmoj godini (1999), nego za anarhiju duše o kojoj je pisala.
Preslikavajući medijski senzacionalizam na pozorište, Sara Kejn prikazuje trivijalnog, otupelog čoveka koga još jedino smrt može da uzbudi. O tome piše Sara Kejn, autentično, šekspirovskim jezikom, izazivajući kod pojedinaca u publici teško dostižnu katarzu.
U njenim komadima – u kojima dominiraju prizori nasilja, scene homoseksualnog silovanja, batina, vađenja očiju, kanibalizma, masturbacije ili ogoljenog seksa – boli suština: nedostatak autentične bliskosti, odnosa koji se ne svodi samo na seksualne egzibicije, ili kako Sara piše: „i insekti razumeju istinu koju niko ne sme da pomene”. Harold Pinter i Edvard Bond, njeni pozorišni bogovi, „neupućenim" moralistima koji sa gnušanjem posmatraju delo Sare Kejn poručuju: „Treba žaliti one koji su toliko zauzeti poslom ili toliko izgubljeni, da ne stižu da vide njen humanizam".
Roditelji Sare Kejn (Eseks, 1971) bili su novinari, duboko religiozni. Studirala je dramu u Bristolu, a zatim na univerzitetu u Birmingemu. U pozorištu je debitovala 1994, sa dramom Bolesno, monološkom trilogijom punom nasilnih scena. Kada je imala samo dvadeset i tri godine napisala je dramu Razneseni. To je priča o silovanju u hotelskoj sobi u Lidsu, ali pojava naoružanog vojnika bombaša prenosi gledaoce u atmosferu bosanskog ratišta. Kejnova je slike rata prenela u Englesku, jer je silovanje u Engleskoj jednako etničkom nasilju u Bosni. Premijera komada bila je skandal, ali su vodeći dramski pisci, Bond i Pinter, kasnije njen prijatelj, ustali u njenu odbranu.
Nakon ovog komada od Sare Kejn je naručeno da klasično delo obradi na svoj način. Tako Sara piše Fedrinu ljubav, komad koji će biti premijerno izveden na sceni „Bojan Stupica" JDP-a, u režiji Ive Milošević (Naslovna uloga Mirjana Karanović). Ovo je drugačije viđenje mita o Fedri koje sada polazi od Senekinog dela proizvodeći, prema rečima rediteljke, „tragediju za publiku".
Mit govori o kraljici koja se strasno zaljubljuje u svog pastorka i u nemogućnosti da savlada emocije čini prestup, incest (za mit nije od značaja da li je odnos konkretizovan ili je samo ispoljen). Ubija se, jer biva odbijena, ali ostavlja poruku u kojoj optužuje „predmet" ljubavi za silovanje. „Kada dođe do tragične pogreške, želja se realizuje, a ona povlači za sobom i sve posledice potiskivanja zabranjenih želja i dovodi nas do jednog ništavila, potpunog odsustva ljudskosti", kaže Iva Milošević, i dodaje:
„Ono što je meni kod nje jako uzbudljivo, a što se danas postavlja kao jedino mogući način, jeste da se kroz umetnost govori o lepom kroz ružno. Ono što je ona radila kroz svoju poetiku je pozorišni odgovor, simultana pozorišna reakcija na dešavanja u vizuelnim umetnostima sredinom devedesetih, takođe u Britaniji, kao što je čuvena Sačijeva izložba mladih umetnika, među kojima je najveću pažnju izazvao Demijan Herst. Zatim ona istražuje dalje. Šta se dešava sa ljudskošću, dobrim, lepim, čistim, zašto je toliko tuge, kakva je ljubav danas, da li mi uopšte znamo šta ljubav jeste?”
Poprište njene drame Očišćeni (prikazana je i na Bitefu u postavci poljskog reditelja Kšištofa Varlikovskog) transformiše zdanje univerziteta u koncentracioni logor pod komandom grotesknog mučitelja Tinkera (nazvanog tako po kritičaru Dejli mejla, Džonu Tinkeru, koji je „razneo” njen komad „Razneseni”). Tinker je zao bog. Ne dopušta nikome da voli jer je sam nevoljen i nesposoban za ljubav. Iako jedna od junakinja govori citate o ljubavi iz drugog komada Sare Kejn, Žudnja (koji je napisala pod pseudonimom Mari Kelvedon), u Očiščenima suočeni smo s incestom, prljavom ljubavlju ubice prema prostitutki, drastičnim homoseksualnim odnosom.
Njen komad Psihoza u 4.48 pisan je u bolnici, od jeseni do zime (1998–1999) tokom trajanja depresije (drama je prikazana na Bitefu u izvođenju Akademije Arteve iz Tirane). Psihoza je opis tog psihofizičkog stanja kroz dugačke monologe spisateljke koja se budi svako jutro tačno u 4.48. „Ja ne želim da umrem, ali toliko me je deprimirala činjenica o mojoj smrti da sam odlučila da se ubijem...”
Posle prerane smrti (obesila se februara 1999. u kupatilu bolnice gde je dospela zbog overdoza lekovima) postala je ikona i mit, poput Merilin ili Džejmsa Dina. Iako je danas priznata kao kultna autorka koja je preobrazila moderno pozorište, ne samo britansko, za života je mnogo manje izvođena u svojoj zemlji, nego u Evropi, najviše u Nemačkoj, gde je u jednom trenutku bilo istovremeno 17 njenih drama na repertoaru.
I kada priznamo sebi da je ljubav umrla, kao Hipolit u „Fedrinoj ljubavi", šta onda ostaje: da li možemo da očuvamo njenu formu, da li je to ritual, vera, pita se rediteljka Iva Milošević, a Sara Kejn odgovara: „Odsecite mi jezik, iščupajte mi kosu...uklonite mi udove, ali mi ostavite ljubav...”
Maja Ristić
[objavljeno: 16.02.2008.]
