Izvor: Politika, 16.Feb.2011, 23:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Livadice – žrtve, zaborav i zločin
Kanađaninu Edvardu tavilu nisu dozvolili da postavi spomenik na mestu ubistva 11 Srba
„Desilo se nešto loše. Ispod autobusa koji dolazi u Gračanicu podmetnuta je bomba”, saopštio nam je švedski oficir Kfora. Iza njega su stajala dva plavokosa nordijska vojnika u pancirima, sa rukama na puškama. „Ima li nastradalih, ranjenih? Gde je bila bomba, autobus je pod pratnjom, šta ste vi uradili?” Zasut pitanjima, svežeg znanja o tome ko su njegovi neprijatelji na ovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << terenu, samo je ustuknuo, razmenio nekoliko reči na švedskom sa svojom pratnjom i potpuno zvanično saopštio: „Ne mogu ništa da vam kažem. Za sve ostalo, spreman sam da pomognem.”
Vrlo brzo je postalo jasno da je eksploziv postavljen u odvodnu cev ispod puta u mestu Livadice kod Podujeva. Prednji deo autobusa „Niš-eskpresa” potpuno je nestao u eksploziji, ostala je polusagorela olupina, komadi betona, stakla, putničkih torbi, razbacanog prtljaga i ljudskih tela.
Za to vreme na obližnjem brežuljku Fljorim Ejupi je posmatrao šta se dešava. Izvadio je iz usta dogorelu cigaretu i ugurao je u pukotinu panja na kom je sedeo. Okrenio se i otišao, posao je završen.
Vest je krenula u svet bez brojki, bez oznake hitno, bez žrtava, svedena na incident nepoznatih počinilaca, pa je tek nakon nekoliko dana saopšteno koliko je ljudi stradalo.
Jedan čovek nikada nije identifikovan, niko ga nije tražio; nisu se javili njegovi rođaci, ni oni kod kojih je na Kosovo krenuo. Sahranjen je na groblju u Gračanici, sa krstom bez imena. Gorica Šćepanović na njegov grob svake godine donosi cveće, ona je preživela tog dana, a ovaj bezimeni, suvišni kosovski putnik nije imao sreće. Tako makar jednog dana neznani usamljenik dobije društvo ili se na njegovom primeru učimo koliko smo bezimeni i mali naspram zla oko nas i u nama.
Slobodi kretanja Srba i povratku na Kosovo u Metohiju zadat je konačan udarac jer je, do tog dana, vojnička pratnja davala izvesnu sigurnost. Livadice su pokazale da ne postoje, vojske, tenkovi, izviđači, volja i namera koja te može zaštiti na putu. Strah od putovanja i oprez na putu postao je deo kolektivnog nasleđa i podrazumeva se pri svakom kretanju van enklave.
Zahvaljujući onom opušku od cigarete koji je dospeo u ruke spore pravde Fljorim Ejupi našao se u zatvoru. Pljuvačka je bila njegova što je bio dovoljan dokaz, pa je smešten u najčuvanije, i najorganizovanije mesto na Kosovu – američku bazu Bondstil kod Uroševca. Odatle je jedini osumnjičeni za teroristički napad, smrt jedanaestoro Srba i ranjavanje 35 putnika – pobegao. Nije poznato da je odatle iko pobegao, ali Fljorim jeste. „Sam iz Livadica, sam iz Bondstila” ovaj čovek se obreo u Albaniji.
Međutim, njegova filmska storija se nastvalja. Ponovo je uhapšen i osuđen na 40 godina zatvora, pa onda oslobođen od Euleks pravosuđa „zbog nedostataka dokaza”.
„Taj zločin ne zastareva, on je usmeren protiv druge etničke grupe”, kaže advokat Živojin Jokanović od samog početka uključen u ovaj slučaj.
Na mestu zločina danas nema nikakvog obeležja. Jedina osoba koja je ovde došla je Slađana Cvetković, stigla je sa porodicom da zapali sveću i zahvali Bogu što je ostala živa. Poneko iz srpskih institucija polagao bi proteklih godina cveće, sada je sve pusto – niko nije došao. Kanađanin Edvard Tavil, koji je dugo radio po međunarodnim misijama na Kosovu finansirao je i napravio spomenik žrtvama terorističkog napada. No, nije mogao da ga postavi zbog „administrativnih i drugih prepreka”. Otišao je iz pokrajine, ostavivši obeležje u manastiru Gračanica uz zavet i molbu da ga postavi ko bude mogao i kad se bude moglo.
Do tada će iznad korova u Livadicama stajati neki ljudi koji su izgubili sve, stajaće sami i zaboravljeni, baš kao i ona humka neznane žrtve na groblju u Gračanici.
-------------------------------------
Obeležavanje zločina bez institucija
U organizaciji Kulturno-prosvetne zajednice KiM i Eparhije raško-prizrenske u Lapljem Selu je obeležena godišnjica napada. Parastos je služio episkop Teodosije koji je poručio da je dužnost svih da se sećaju žrtava i pravde. „Siguran sam da zločinac nije poznavao žrtve, njegova mržnja je bila usmerena prema jednom narodu”, izjavio je vladika Teodosije.
U organizaciji Kulturno-prosvetne zajednice održan je književni čas „Livadice – da se ne zaboravi”. Niko od predstavnika srpskih institucija i zvaničnika nije prisustvovao parastosu u Lapljem Selu.
Živojin Rakočević
objavljeno: 17.02.2011.
