Izvor: Politika, 14.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lista prioriteta
– A sva istraživanja u poslednje dve godine pokazuju da su prioritetna pitanja za građane standard, kvalitet života, zaposlenost, lečenje, obrazovanje, borba protiv korupcije, privredni razvoj... Sad svi tu pokušavaju nešto da ponude. Ta ponuda onda mora biti relativno umerena i ograničena, jer ukoliko neumereno obećavate rizikujete bumerang efekat i reakciju biračkog tela, ali i mogućnost da vas konkurencija "okrpi" i prikaže da nudite nešto što je neutemeljeno, prilično smešno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i populistički – ističe Stojiljković, dodajući da su ponude u ovoj kampanji bile realnije, kako zbog konkurencije, tako i zbog skepse i gotovo ciničnog odnosa biračkog tela prema takvoj vrsti nuđenja predizbornih paketića.
Sad, veština političara je da govori o 200, 300, 400, 500 hiljada novih radnih mesta, a da vam pri tom ne kaže da su to mesta koja se inače otvaraju jer ljudi odlaze u penziju, a istovremeno ne govore, recimo, koliko će se radnih mesta ugasiti. Onda to deluje spektakularnije, ukazuje Stojiljković.
Ulazak na realni životni teren, međutim, ipak ograničava u značajnoj meri prostor demagoške retorike. Tako da je u onoj meri u kojoj postoje realne šanse da se uđe u "vladavinski" blok ili da se zadrži pozicija ključne opozicione stranke – te stranke je naterala da se sa dosta realnosti kreću po političkom polju, ocenjuje Stojiljković.
Govoreći o (ne)umerenosti predizbornih ponuda, on kaže da stranke koje su sigurne da će preći cenzus, upućuju umerene, opšte poruke koje su onda nijansirane za određene grupacije. Oni drugi, međutim, problem cenzusa pokušavaju da reše time što ću se posebno obratiti nekom specifičnom izbornom segmentu.
– Recimo, Srpski pokret obnove "juri" seljake i bivše vlasnike, Socijaldemokratska partija nalazi formulu sa penzionerima... I onda se pojačava ta ponuda pojedinim društvenim grupama, koje su specifične, ali brojne (a da to nisu mladi i žene, koji su jako segmentirani – ne možete, recimo, svim ženama isto da nudite). Otuda obraćanje penzionerima, seljacima, bivšim vlasnicima, malim akcionarima, akcionarima u velikim infrastrukturnim sistemima – idete na specifičnu ponudu računajući da će vam ona omogućiti da pređete cenzus – ističe Zoran Stojiljković.
Cena kampanje tajna
Jovo Bakić kao primer demagoškog nastupa navodi kampanju G 17 plus i njihova obećanja da će smanjiti nezaposlenost za polovinu.
– Kao da nisu tri godine bili u vlasti. Što je tada ne smanjiše bar za koji procenat – kaže Bakić i dodaje da za njima ne zaostaje ni Velimir Ilić koji "se bavi asfaltiranjem kapilarnih puteva po selima, a nije završio bar put od Beograda do mađarske granice".
Analitičar Milan Nikolić, opet, navodi da je DS pokušao da izbegne demagogiju, baveći se konkretnim temama, ali upozorava da te teme pogađaju samo mali procenat stanovništva.
"Na primer, predlog o manjem porezu na softver tiče se svega dva odsto građana, jer svi ostali softvere kupuju na crno. Isto važi i za ukidanje poreza na kupovinu prvog stana, jer, objektivno, koji je to procenat građana koji ima pare za stan", ocenio je Nikolić za "Evropu".
Dve-tri nedelje uoči izbora neopredeljenih birača je bilo, kako neka istraživanja pokazuju, oko milion. Stručnjaci kažu da su upravo ti neopredeljeni glavna "meta" predizbornih poruka i da se kampanje koncipiraju tako da, pre svega, ubede ovih milion "neubeđenih". Međutim, koliko su miliona, ali dinara ili evra, stranke utrošile na ovaj zadatak velika je nepoznanica, jer stranke ne žele da se izjašnjavaju o tome. Ipak, sasvim sigurno više od upravo dodeljenih 3,2 miliona dinara po izbornoj listi. To je tek po 40.000 evra, ili 20 odsto od ukupne sume iz republičkog budžeta od 323 miliona dinara opredeljenih za troškove izborne kampanje. Ostatak od 80 odsto ili oko 259 miliona dinara podeliće stranke koje uđu u parlament posle održanih izbora 21. januara, srazmerno broju osvojenih mandata.
Međutim, kako ističe Ana Bovan, dobra kampanja zahteva skupe medije i razgranat i pametan rad na terenu, a "za veoma snažnu političku komunikaciju" potrebno je više od milion evra. Cene se značajno mogu smanjivati ukoliko stručan i iskusan tim mudro iskoristi infastrukturu i veliki broj volontera za direktni marketing, ali, kako kaže, upravo ova vrsta ideja i organizacije kod nas najviše nedostaje, jer zahteva puno rada i logistike, zahteva sistem i metodologiju.
Poredeći ovu kampanju sa ranijim, Ana Bovan kaže da nema mnogo razlike u odnosu na prethodne godine, osim kod SRS, koja je nešto skromnija. "To je direktna posledica postavljenih ciljeva. Druge dve dominantne partije, DS i DSS, koriste mnoštvo kanala komuniciranja od kojih neki nisu ni lako vidljivi niti u centru pažnje, a daju određene efekte i naravno, koštaju. Učestalost TV promocije je velika, a tu su troškovi proporcijalno najveći i ne razlikuju se mnogo od prethodnih godina", ukazuje ona.
-----------------------------------------------------------
• POREZI
Koji bi vam bili prvi potezi u okviru poreske politike (povećanje ili smanjivanje poreza, koliko i u kojim oblastima)?
DS: Ukidanje poreza na kupovinu prvog stana, smanjiti PDV za računare sa 18 na osam odsto U kreiranju poreske politike zalagaće se za princip da onaj ko ima manje, bude manje opterećen. Bogatiji mogu i moraju više platiti. Oštrije oporezovati pojedine pokazatelje jake kupovne moći (skupa kola, nekretnine i sl.).
DSS: Smanjenje poreza na zarade za dva procentna poena u 2007. godini. Ujednačavanje poreskog opterećenja različitih oblika dohodaka u 2007. Unaprediti sistem korporativnog poreza (porez na dobit) uz detaljnije definisanje poreske osnovice
SRS: Da bi se privredni subjekti motivisali da uredno plaćaju porez, i da bi se smanjila siva ekonomija, potrebno je visinu svih poreza smanjiti na razumnu meru, što znači ispod 12 odsto. Trebalo bi pet godina uvesti oslobađanje od poreza na profit za sve privrednike koji investiraju u proizvodnju i zapošljavaju nove radnike. Porez na usluge trebalo bi da bude minimalan i nikako ga ne bi trebalo poistovećivati sa porezom na promet
SPS: Za one koji ostvaruju godišnje prihode veće od dva miliona dinara umesto dosadašnjih 10 odsto, porez bi bio 20 odsto, a preko jednog miliona ostao bi kao i do sada. PDV ne bi menjali jer bi to išlo na štetu krajnjih potrošača tj. građana. Povećali bi porez na imovinu za one čija vrednost imovine prelazi 500 000 evra.
SPO: Uvesti nove poreze za sve "bezobrazno bogate". Povoljnim zajmovima i poreskim olakšicama podsticati privatno preduzetništvo u svim oblastima proizvodnje, trgovine i usluga, sa ciljem konkurentskog uključivanja u ekonomski sistem Evropske unije.
G17 plus: Smanjenje poreza na dva odsto na prenos apsolutnih prava vlasništva pri kupovini nekretnina i na prenos apsolutnih prava na promet zemljišta i automobila, dodatno smanjenje poreza na dohodak zapošljavanjem i otvaranjem novih radnih mesta, odbijanje od osnovice za oporezivanje dobiti firmama koje ulažu u kulturu
LDP: Mali broj poreskih stopa, pre svega u potrošnji, a ne na investicije i rad. Jasno je da se poresko opterećenje ne može smanjiti ako se nivo javne potrošnje ne smanji. Naš plan je da bude ispod 40 odsto.
-----------------------------------------------------------
Zaboravljene afere
Za velike afere je verovatno kasno, pogotovo što ih praktično nije ni bilo u kampanji. Kao da se ovog puta nije našao niko ko bi podsetio i proširio priču o, recimo, "Nacionalnoj štedionici", nabavci pancira i zakupu satelita, aferi "kofer" u koju su bili umešani neki funkcioneri SPS-a i Narodne banke Srbije ili sumnjivoj nabavci lokomotiva, za koju je odgovornost pripisivana direktoru Železnica Srbije Milanku Šarančiću, inače kadru Velimira Ilića. Ili, recimo, nije bilo talasanja ni oko odgovornosti u vezi sa skrivanjem Ratka Mladića u vojnim objektima do juna 2002. godine.
– Afera nema, jer se stranke plaše da će im biti uzvraćeno istom merom. Istovremeno i marketinške agencije upozoravaju da negativna kampanja odbija birače – kaže za "Politiku" Jovo Bakić, sociolog sa Filozofskog fakulteta.
On, međutim, ističe da to nije dobro, jer građane ipak treba podsetiti na neke stvari koje su se dogodile. Partije bi trebalo da potenciraju ono što je loše kod protivnika.
– Setimo se afera sa bivšim ministrom odbrane Prvoslavom Davinićem, a ni Mlađan Dinkić nikada nije objasnio slučaj "Nacionalne štedionice". S druge strane, ni mnoge druge afere nisu sudski završene, pa se građani često pitaju čemu one služe, da li su samo u službi predizborne kampanje – kaže Bakić, pitajući se šta se desilo, na primer, sa aferom Janjušević – Kolesar.
[objavljeno: ]
