Izvor: Politika, 05.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lisice
Džaja, fudbalska legenda, s lisicama na rukama. Kada su fotografije s hapšenja stigle u redakciju, zaćutali su mahom stariji novinari, oni koji su mu se divili dok je harao stadionima. Ono što je Pele za Brazilce, Bekenbauer za Nemce, to je (bio) Džajić za nas. Treća „Zvezdina” zvezda – posle Rajka Mitića i Dragoslava Šekularca, a pre Vladimira Petrovića Pižona i Dragana Stojkovića Piksija. Najtalentovaniji klinci za teranje „bubamare” dobijali su nadimak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Džaja, a dres sa jedanaesticom u svakom klubu do poslednje seoske lige značio je godinama da taj koji ga nosi ima barem delić fudbalskog šmeka ovog čarobnjaka na zelenom tepihu. Njegovi prodori s leve strane, lažnjaci kod korner zastavice, slobodni udarci kao „na tanjiru”, bacali su nas u nesvest, euforiju, ludilo. Kad je okačio kopačke počeo je da vlada „Zvezdom”, jednim od tri srpska brenda. Dve i po decenije je bio pojam. Vlast. Prvo tehnički direktor, pa onda predsednik. I nekako je bio nedodirljiv. Imao je zasluge za narod. Sišao je potom s trona, razlog je bio operacija leđa. Nedavno je obelodanjeno da su „zemunci” hteli pre pet godina da ga kidnapuju i traže otkup. Znalo se da je Džaja u životu dosta zaradio, a kad su „zemunci” bacili oko na njega, da je „pun kao brod”, onda je to opet shvaćeno da je Džaja nacionale krckao pare iz „Bastije” gde je završio karijeru, cenjen i voljen kao korzikanski bog lopte. I onda, u sledećoj epizodi, naš junak se pojavljuje bledunjav, kao što je uvek bio, s lisicama i rukama na leđima. I iz kuće na elitnom Senjaku pravo u „maricu”. Šamar njemu, ali i svima nama koji smo ga voleli i divili mu se. U režiji „nemilosrdnih” čuvara zakona, pomalo grubo, kao s neba pa u blato... Zar je moralo s bukagijama na rukama? Dobro je što mu ih nisu stavili oko nogu koje su mu bile vrednije od ruku. A rukama je, sumnjiče ga, zgrnuo milione od transfera. Čak i falsifikovao. Au! No, svi su nevini dok se ne dokaže drukčije.
U Pravilniku o uslovima i načinu upotrebe sredstava prinude (član 7) skinutom sa sajta MUP-a piše: „Ovlašćeno službeno lice ima pravo da upotrebi sredstva za vezivanje prema licu koje se lišava slobode, zadržava, privodi ili sprovodi, ako postoje osnovane sumnje da će to lice napasti ovlašćeno službeno lice, pokušati da pobegne ili da će se samopovrediti. Upotrebom sredstava za vezivanje smatra se vezivanje ruku lica, ispred ili iza leđa. Vezivanje lica za predmete u prostorijama unutrašnjih poslova nije dozvoljeno. Sredstvima za vezivanje smatraju se službene lisice, plastične zatege i druga pogodna priručna sredstva....”
Ta tri uslova su, u Džajinom slučaju sporna, dajem sebi slobodu da to kažem. Ne bi Džaja napao službeno lice, ni pokušao da pobegne... Jedino ako su policajci pomislili da bi možda mogao da se samopovredi. Zbog srama i jeda što tako njega, veličinu, odvode u pritvor. Naočigled nacije, one koja ga je uzdigla u nebesa. A sada ga njeni čuvari reda i mira teatralno vode u ćuzu. Treniraju strogoću nad njim. Ko je gledao u Džaju kao u fudbalsku ikonu, sada je u blagom haosu. Ko nam je kriv što nismo hteli na vreme da poverujemo u priče da više nema bogova.
Ozren Milanović
[objavljeno: 05/02/2008]
