Izvor: RTS, 10.Feb.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lisabonski ugovor pred nemačkim ustavnim sudom
Nemački ustavni sud počeo razmatranje tužbe koju je podnelo više od 50 poslanika i političara, koji smatraju da bi Nemačka prihvatanjem Lisabonskog ugovora EU prekršila najviši zakon zemlje. Cilj, sprečiti povećanje moći i ovlašćenja EU.
Nemački ustavni sud u Karlsrueu počeo je razmatranje tužbe koju je podnelo više od 50 poslanika i političara različitih stranaka. Podnosioci tužbi smatraju da bi prihvatanjem Lisabonskog ugovora EU, Nemačka prekršila najviši >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zakon zemlje.
Zajednički cilj podnosilaca tužbe je da spreče dalje povećanje moći i ovlašćenja EU koje je, kako oni smatraju, predviđeno Lisabonskim ugovorom.
Stupanjem dokumenta na snagu Nemačka gubi suverenost
Prema viđenju podnosilaca tužbe, ako ovaj dokument stupi na snagu, parlament u Berlinu će izgubiti ovlašćenje čime će i Nemačka prestati da bude suverena država.
Presuda po tužbi u vezi sa Lisabonskim ugovorom očekuje se najranije za nekoliko nedelja.
Kada su prvi nezadovoljnici prošle godine najavili tužbu ustavnom sudu, savezna vlada u Berlinu nije reagovala. Međutim, pojavila su se i strahovanja da bi Savezni ustavni sud mogao da donese i odluku koja bi zahtevala da se zatraži dorada Lisabonskog ugovora.
Među podnosiocima tužbe su različite političke ličnosti, između ostalih i Peter Gauvajler poslanik bavarske Hrišćansko-socijalne unije koja u koaliciji vlada u Berlinu, šefovi opozicione Levice Oskar Lafonten i Gregor Gizi.
Tužbu su potpisali i bivši šef koncerna Tisen, Diter Špetman i Franc Ludvig Šenk fon Štaufenberg bivši poslanik Evropskog parlamenta i sin počinioca neuspelog atentata na Hitlera u julu 1944. godine.
Prihvatanje dokumenta u procesu
Nemačka je jedna od četiri članice EU u kojima još nije okončana procedura prihvatanja Lisabonskog sporazuma kao novog najvišeg dokumenta Unije.
Irci su sporazum odbacili na referendumu prošle godine, a ponovljeno glasanje očekuje se do kraja ove godine.
U Češkoj gornji dom parlameta još uvek odugovlači sa konačnim odobrenjem, dok je to u Poljskoj predsednik države.
U Nemačkoj su Lisabonski ugovor odobrila oba doma saveznog parlamenta, Bundestag i Bundesrat, a u oktobru 2008. godine ga je potpisao i predsednik države Horst Keler.
Međutim, povelja o ratifikaciji nije mogla da bude poslata u Brisel zbog tužbi koje su predate Saveznom ustavnom sudu.
.jpg)
