Izvor: B92, 01.Avg.2022, 23:55
Likvidiran vođa Al Kaide
Vašington -- Veruje se da je lider Al Kaide Ajman Al Zavahiri poginuo u napadu dronom koji je američka CIA izvela tokom vikenda u Avganistanu
To je izjavio neimenovani američki zvaničnik za Rojters.
Dvojica američkih zvaničnika su prethodno rekla britanskoj agenciji da je CIA izvela napad dronom u Avganistanu. Zvaničnici, koji niju želeli da budu imenovani, kazali su da je napad izveden u nedelju u Kabulu.
Al Zavahiri, jedan od najtraženijih terorista >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na svetu, imao je ključnu ulogu u napadima na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine zajedno sa osnivačem Al Kaide Osamom bin Ladenom, koga su američke snage likvidirale 2011. u Pakistanu.
Bela kuća je najavila vanredno obraćanje predsednika SAD Džozefa Bajdena o, kako je navela, uspešnoj kontraterorističkoj operaciji.
Krajem 2020. godine pojavili su se nepotvrđeni izveštaji da je Zavahiri umro od problema sa srcem, što je samo jedna od glasina poslednjih godina.
Sjedinjene Države raspisale su nagradu od 25 miliona dolara za Zavahirija i stavile ga na listu najtraženijih terorista, ali analitičari kažu kako zvaničnici nisu preterano zabrinuti za njega i ne ulažu otvorene napore da ga uhvate.
Po zanimanju očni hirurg, Zavahiri je važio za Osaminu "desnu ruku", ideologa i portparola Al Kaide, a neki stručnjaci za terorizam veruju da je baš on bio "mozak operacije" u napadima na Njujork i Vašington 11. septembra.
Na američkoj listi 22 najtraženijih terorista iz 2001. bio je "broj dva", odmah iza Bin Ladena, a Amerikanci su ucenili njegovu glavu na 25 miliona dolara. Prema amerčkim izvorima, poslednji put viđen je oktobra 2001. u Avganistanu, a počeo je da se krije kad je u toj zemlji svrgnut talibanski režim.
Veruje se da se krio u planinskoj oblasti duž avganistansko-pakistanske granice, uz pomoć lokalnih plemena. Zavahiri je vodio godinama operacije Al Kaide dok je Bin Laden bio odsečen od sveta, pošto u svom skrovištu u Pakistanu nije imao ni telefon ni internet, što je učinilo da bude sveden na status figure, kažu stručnjaci za terorizam.
Zavahiri je rođen u Kairu, 19. juna 1951, u uglednoj porodici doktora i naučnika iz srednje klase. Njegov deda, Rabija al Zavahiri, bio je veliki imam Al Azhara, centra učenja sunitskih muslimana na Bliskom istoku, dok je jedan od njegovih ujaka bio prvi generalni sekretar Arapske lige, a otac univerzitetski profesor. Rano se uključio u politiku i već sa 15 godina uhapšen kao član Muslimanske braće, najstarije i najveće islamističke organizacije u Egiptu.
Politička aktivnost nije zaustavila njegovo školovanje, pa je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kairu diplomirao 1974, a četiri godine kasnije stekao i master diplomu hirurga. Po završetku studija, nastavio je porodičnu tradiciju i izgradio kliniku u predgrađu Kaira, ali su ga ubrzo privukle radikalne grupe koje su pozivale na svrgavanje egipatske vlade.
Još 1973, odmah po osnivanju, učlanio se u grupu Egipatski džihad, a 1981. je zajedno sa stotinama istomišljenika priveden posle atentata na egipatskog predsednika Anvara Sadata. Iako je oslobođen optužbi za umešanost u Sadatovo ubistvo, Zavahiri je osuđen zbog nelegalnog posedovanja oružja i služio trogodišnju zatvorsku kaznu.
Kako tvrde zatvorenici koji su robijali s njim, Zavahiri je redovno mučen i prebijan u zatvoru u Egiptu. To iskustvo ga je navodno pretvorilo u fanatika i nasilnog ekstremistu.
Posle puštanja iz zatvora, 1985, Zavahiri je otišao u Saudijsku Arabiju, potom u Pakistan, a onda i u Avganistan - gde je osnovao frakciju Egipatskog džihada, dok je radio kad doktor tokom sovjetske okupacije.
Vođstvo u Egipatskom džihadu preuzeo je 1993, kada se grupa ponovo pojavila na sceni u Egiptu. Bio je ključna figura iza serije napada na članove vlade, a 1997. američki Stejt department ga je označio kao vođu grupe koja stoji iza napada na strane turiste u Luksoru. Dve godine kasnije, egipatski vojni sud ga je u odsustvu osudio na smrt zbog uloge u brojnim terorističkim napadima.
Veruje sa da je devedesetih proputovao svetom u potrazi za skloništem i izvorima finansiranja. Godinama posle povlačenja Sovjeta iz Avganistana, veruje se da je živeo u Bugarskoj, Danskoj i Švajcarskoj, kao i da je sa falsifikovanim pasošima povremeno boravio na Balkanu, u Austriji, Jemenu, Iraku, Iranu i na Filipinima.
Navodno je od decembra 1996. proveo i šest meseci u ruskom pritvoru, pošto je zadržan bez važeće vize za Čečeniju - ali je uspeo da sakrije pravi identitet.
Veruje se da se 1997. preselio u avganistanski grad Džalalabad, gde je bilo i sedište Bin Ladena, a godinu dana kasnije njegov Egipatski džihad je zajedno sa još pet islamističkih grupa - uključujući Al Kaidu - formirao "Svjetski islamski front za džihad protiv jevreja i krstaša".
Posle bombaških napada na ambasade SAD u Keniji i Tanzaniji 1998. godine iza kojih je stajala ova organizacija, Amerikanci su bombardovali kampove za obuku u Avganistanu, a Zavahiri u telefonskom razgovoru s jednim pakistanskim novinarom rekao: "Recite Americi da nas njihova bombardovanja, pretnje i akti agresije ne plaše. Rat je tek počeo."
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
