Izvor: RTS, 29.Feb.2012, 09:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lideri u sajber napadima
Za deset najvećih sajber napada, prema listi "Forin polisija", najčešće su bili odgovorni kineski i ruski hakeri. Napadi brižljivo planirani, neki su trajali i po nekoliko godina. Motiv određenih napada, međutim, nije bila ni ideologija ni zarada, već samo zabava.
Američki časopis Forin polisi objavio je listu deset najvećih sajber napada. Kako navodi list, istraga je pokazala da su napade najčešće bili odgovorni kineski i ruski hakeri.
Operacija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << "Titanska kiša"
Američki federalni istražitelji otkrili su 2004. godine seriju napada na mreže Državnog sekretara, Ministarstva odbrane i energetike i Unutrašnje bezbednosti, sa kojih su curili terabajti podataka.
Istražitelji su utvrdili da napad potiče od računara iz kineskog grada Guangdonga. Iako je kineska vojska optužena za umešanost u napade, Peking je dosledno poricao odgovornost.
Smatra se da je 2007. godine napad sa iste špijunske mreže izvršen i na britanski Forin ofis.
Operacija "Pacov iz senke"
Kompanija "Mekafi" otkrila je prošle godine petogodišnju hakersku akciju koja je nazvana najvećim sajber napadom svih vremena. Stvar je funkcionisala tako što se virus šalje putem elektronske pošte zaposlenom u nekoj organizaciji, koji se klikom na atačment bezopasnog izgleda instalira na ciljani računar.
Pošaljilac mejla tako dobija potpuni pristup podacima sa tog računara. Napad je imao 49 žrtava, uključujući Međunarodni olimpijski komitet, UN, kompanije širom sveta, kao i vlade SAD, Kanade, Vijetnama, Južne Koreje i Tajvana.
Zbog ozbiljnosti i razmera napada, istražitelji sumnjaju da Kinezi stoje iza cele operacije.
Napadi u Estoniji
Jedan od najrazornijih napada na jednu državu usledio je posle kontroverzne odluke estonske vlade da ukloni spomenik sovjetskim vojnicima iz centra prestonice Talina, 2007. godine.
U operaciju su bili uključeni daljiniski upravljani računari, koji su napadali određene servere zasipajući ih zaraženim softverom.
Taj napad potpuno je oborio sajtove najvećih estonskih banaka, vladinih službi i medija. Na vrhuncu krize, kreditne kartice i mobilni telefoni bili su potpuno neupotrebljivi.
Rusi nisu priznali odbovornost za napad. Ipak, posle dve godine, poslanik vladajuće Jedinstvene Rusije jednom prilikom se poverio da je u napad bio umešan jedan njegov službenik.
Avgustovski rat
Tokom rusko-gruzijskog rata 2008. godine, glavni gruzijski sajtovi, uključujući i predsednika Mihajla Sakašvilija, Ministarstva spoljnih poslova i odbrane, kao i mnogih korporacija i medija bili su oboreni.
U jednom trenutku, sadržaj sajta gruzijskog parlamenta zamenjen je slikama Sakašvilija predstavljnog kao Hitlera. Gruzijski zvaničnici optužili su Rusku poslovnu mrežu za napad, što je predsednik Medvedev demantovao.
Goustnet
Kanadski istražitelji otkrili su veliku elektronsku špijunsku mrežu 2009. godine koja je prodrla u gotovo 1.300 računara u 103 zemlje.
Podaci do kojih se došlo ponovo su govorili da napad potiče sa kineskog tla, što je vlada te zemlje, kao i u prethodnim slučajevima demantovala.
Staksnet
U junu 2010. godine, otkriven je tzv. "Staksnet crv" koji je koristio ranjivost operativnog sistema Vindouz kako bi napao "Simensove" industrijske sisteme, naročito one koje koriste nuklearne elektrane.
Iako su sistemi u nekoliko zemalja, uključujući i SAD, pretrpeli štetu, najgore je prošao Iran, sa gotovo 16.000 inficiranih računara.
Čini se da je virus naročito ciljao iranski nuklearni program, zbog čega je Izrael označen kao mogući tvorac. Vlada Izraela nije ni opovrgla ni potvrdila te tvrdnje.
Prošlogodišnja istraga Njujork tajmsa zaključila je da je "crv" razvijen i testiran u Izraelu.
Pedeset dana "Lulza"
Tokom proleća i leta prošle godine grupa hakera pod nazivom "Lulzsek" koja je povezana sa "Anonimusima", obarala je veći broj važnih sajtova.
Ispostavilo se da, za razliku od ostalih masivnih sajber napada, članovi grupe nisu bili motivisani zaradom ni ideologijom, već su to činili iz zabave.
Napadi u Južnoj Koreji
Više od 40 južnokorejskih sajtova, uključujući i one najvažnijih državnih institucija i velikih banaka bilo je zasuto zaraženim softverom marta 2004. godine.
Napadom je onemogućen rad berze na nekoliko minuta, a procenjuje da je 11.000 računara zaraženo virusom. Južna Koreja je optužila Severnu Koreju za smišljeni sajber rat 2009. godine, ali čvrsti dokazi nisu pronađeni.
"Anonimus"
Grupa hakera poznata kao "Anonimus" prešla je put od napada na sajentološku crkvu na akcije političkog karaktera.
Kao odgovor na januarsko hapšenje osnivača sajta "Megaupload" Kima Dotkoma, ta grupa je onesposobila sajtove američkog minstarstva pravde, Udruženja američkih muzičkih izdavača, kao i sajtove muzičkih kompanija i nekih tela američkog Kongresa.
U februaru su "Anonimusi" preuzeli odgovornost za obaranje internet prezentacije CIA.
Indija
Amerike vlasti u januaru su istraživale navode da su indijski obaveštajci upali u računare američko-kineske Komisije za ekonomiju i bezbednost, koja nadzire trgovinsku politiku SAD sa Kinom.
Istraga je počela, pošto su hakeri na internet postavili dokument koji, navodno, pokazuje da je indijska vojna obaveštajna služba planirala da osujeti komisiju, prikazujući izvode iz određenih mejlova.
Ispostavilo se da je dokument lažan, ali su mejlovi bili pravi. Istražitelji smatraju da su izvor napada kineski hakeri.
