Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Maj.2010, 19:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lideri regiona potpisali u Sarajevu zajedničku deklaraciju
SARAJEVO -
Predsednici Srbije, Hrvatske i Crne Gore i predsedavajući Predsedništva BiH potpisali su danas u Sarajevu deklaraciju kojom se poziva na dalje jačanje regionalne saradnje i potvrđuje da članstvo u EU ostaje zajednički strateški cilj.
U deklaraciji, potpisanoj na 21. sesiji Igmanske inicijative, poziva se na izgradnju uzajamnog poverenja u napretku celog regiona na putu ka članstvu u EU.
"Izražavamo svoju spremnost da dalje unapređujemo i ojačavamo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << saradnju naših država i iznalazimo nove oblike partnerstva za ostvarenje naših evropskih ciljeva", navodi se u deklaraciji koju su potpisali predsednici četiri države regiona - Boris Tadić, Ivo Josipović, Filip Vujanović i Haris Silajdžić.
Punopravno članstvo u EU strateški je cilj država okupljenih u Igmanskoj inicijativi, a od partnera u Uniji se očekuje da prepoznaju važnost ubrzanja tog procesa, ističe se u deklaraciji.
U dokumentu je naglašena nužnost da se i dalje svi sporovi i nesuglasice među državama u regionu rešavaju putem dijaloga kako bi se prevazišle istorijske razlike i da bi se svi okrenuli budućnosti i napretku u svojim državama, a i u regionu.
Desetogodišnjica Igmanske inicijative
Igmanska inicijativa 29. maja obeležava 10 godina postojanja.
Organizatori 21. sesije Igmanske inicjative su Forum građana Tuzla, Centar za regionalizam Novi Sad, Centar za demokratiju i ljudska prava Podgorica i Građanski odbor za ljudska prava Zagreb.
Igmanska inicijativa, osnovana 2000. godine, predstavlja pokret koji obuhvata više od 140 nevladinih organizacija iz Srbije, Crne Gore, BiH u Hrvarske, a usmerena je na bržu normalizaciju odnosa zemalja potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma.
U programu Igmanske inicijative se navodi da ona radi na normalizaciji odnosa i pomirenja u "dejtonskom trouglu", koristeći sve resurse civilnog dijaloga.
Koalicija je dobila ime u znak sećanja na proleće 1995, kada je grupa od 38 intelektualaca i antiratnih aktivista iz Srbije i Crne Gore, nakon 48 sati putovanja preko Mađarske i Hrvatske, preko planine Igman pa kroz improvizovani tunel, ušla u Sarajevo, koje je bilo pod opsadom Vojske Republike Srpske.
"Spremni smo da nastavimo praksu naših okupljanja i tako u duhu konstruktivnog dijaloga razgovaramo o budućnosti regije i da podstičemo svekoliku saradnju na ostvarenju Partnerstva za Evropu", navodi se u deklaraciji.
Tadić: Decenija izuzetnog napretka u odnosima u regionu
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je danas na sastanku Igmanske inicijative, u Sarajevu, da je u poslednjih deset godina u regionu napravljen izuzetan napredak u odnosima naroda i država i poručio da bi Evropska unija morala uvažiti tu činjenicu u procesu proširenja.
"Narodi na zapadnom Balkanu nemaju sebi bliže narode", rekao je srpski predsednik, obraćajući se liderima zemalja regiona.
Tadić je, ukazujući koliki je napredak učinjen minule decenije, podsetio na atmosferu i okolnosti u kojima je održan prvi skup lidera zemalja Igmanske inicijative, u Banjaluci, 2000. godine, na kojem je i sam učestvovao:
"U to vreme nisu postojali bilo kakvi normalni odnosi među narodima na prostoru bivše Jugoslavije. Granice su tada bile zatvorene, zemlje bez normalnih diplomatskih odnosa. Teško je bilo zamisliti doći u naše glavne gradove i ostvariti prijateljstvo i povezivanje".
"Zato smatram da su postignuta izuzetna postignuća u poslednjih deset godina, kao što smatram da bi Evropska unija to trebalo da poštuje", istakao je predsednik Srbije.
On je kazao da je svestan da se u EU oseća zamor od proširenja zbog svetske finansijske krize, ali je naglasio da bi bila ogromna i nepopravljiva šteta ako bi proces proširenja Unije na zapadni Balkan bio zaustavljen.
"To bi ostavilo tragične posledice po građane zapadnog Balkana. Posledice krize ne smeju da plate građani naših država", dodao je Tadić.
On je pozvao svoje kolege iz regiona da sa današnjeg sastanka svi zajedno pošalju jasan signal evropskim partnerima da politika proširenja ni po koju cenu ne sme biti zaustavljena.
Josipović: Hrvatska će i kao članica EU pomagati susede
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović pozvao je sve lidere regiona zapadnog Balkana da ne odustanu od zajedničke evropske budućnosti i obećao pomoć Zagreba svim susedima u procesu evropskih integracija.
Josipović je ocenio da je u vreme početaka rada te organizacije bilo hrabro pokrenuti proces pomirenja.
"Ta se vizija danas ostvaruje i danas svi delimo isti napor i ambiciju. Naše skorašnje članstvo u EU nije razlog da okrenemo leđa susedima. Naprotiv, svako želi da ima dobro susedstvo", rekao je Josipović.
On je istakao da će Hrvatska, i kada postane članica EU, pomagati zemlje u okruženju i podsticati njihovo članstvo u svim međunarodnim organizacijama.
"Tajna je u dobroti, mudrosti, hrabrosti da se izdignemo iznad cinizma dnevne politike i da načinimo korak napred prema budućnosti. To je omogućila Igmanska incijativa koja je počela da deluje usred rata u BiH", rekao je Josipović.
On je podvukao da su stabilnost i blagostanje BiH vitalni interes Hrvatske.
"Ujedinimo svoje ruke i glasove za evropsku BiH i evropski region", rekao je hrvatski predsednik.
Josipović je pozvao lidere regiona da ne odustaju od zajedničke budućnosti i ocenio da su problemi sa kojima se zemlje sada suočavaju prolazni.
"Moramo izvući pouke iz ratova koji su bili na ovim područjima", kazao je Josipović i dodao da je veliki zadatak sadašnjih regionalnih lidera da učvrste mir i prihvate kompromise.
Šehić: Zajednički život i stremljenje ka EU
Kopredsednik Igmanske inicijative Vehid Šehić izjavio je na otvaranju 21. sesije te organizacije u Sarajevu, da veruje da će na kraju skupa lideri regiona potpisati deklaraciju koja je pripremljena u duhu zajedničkog života i stremljenja ka Evropskoj uniji.
Vujanović: Saradnja osnovni uslov za napredak
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović izjavio je u Sarajevu da je osnovni uslov za napredak zapadnog Balkana povezivanje četiri države - Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Hrvatske.
Vujanović je takođe istakao važnost povezivanja u sportu, umetnosti i kulturi, u čemu civilni sektor daje značajan doprinos.
Predsednik Crne Gore dodao je da Igmanska inicijativa, kao mreža predstavnika civilnog sektora, treba da bude posvećena strateškim ciljevima svih zemalja, a to su jačanje dobrosusedskih odnosa i regionalna saradnja.
"Evropska integracija je zajednički cilj sve naše četiri zemlje. Živimo u vremenu u kojem treba negovati prave vrednosti, a prvog uspeha nema bez regionalne saradnje", rekao je Vujanović i dodao da će u takvim uslovima i ekonomska saradnja biti lakše ostvariva.
Vujanović je rekao da su sukobi na prostoru zapadnog Balkana nastali zbog poremećenih međunacionalnih i međuverskih odnosa.
Prema njegovim rečima, danas je zato važno čuvati ono što je propagirao socijalizam, "a to su vrednosti antifašizma, te međunarodni i međuverski sklad koje smo zvali bratstvo i jedinstvo".
Šehić je izrazio očekivanje da će se predsednici zemalja regiona redovno sastajati sa ciljem poboljšanja saradnje i prijateljskih odnosa.
Gradonačelnik Sarajeva Alija Behmen je, obraćajući se učesnicima skupa, ocenio da je dolazak nevladinih aktivista iz Srbije u Sarajevo pod opsadom 1995. godine bila demonstracija dostojnosti i saosećanja sa građanima glavnog grada Bosne i Hercegovine.
"Kada je 1995. godine Ivan Đurić, Ivan Stambolić i još četrdesetak ljudi došlo u Sarajevo pod opsadom, građani Sarajeva su to shvatili kao demonstraciju dostojnosti. Njih četrdesetak su predstavljali Srbiju i Crnu Goru koja je u Bosni i Hercegovini uvek videla ravnopravnog partnera", rekao je Behmen.
Skupu se obratio i šef delegacije Evropske unije u BiH Dimitris Kurkulas, koji je ocenio da nevladine organizacije imaju veoma važnu ulogu u pripremanju jedne države za članstvo u Evropskoj uniji.
"Ulazak u EU nije magično rešenje svih problema ali dovodi do stabilnosti i jačanja demokratskih institucija", istakao je Karkulas.
Zajednički ulazak na konferenciju
Predsednici četiri države regiona su odvojeno, u razmaku od dvadesetak minuta, stigli u zgradu Parlamenta Bosne i Hercegovine. Oni su pre početka konferencije zajedno ušli u salu demonstrirajući time jedinstvo koje današnji regionalni skup i predstavlja.
Predsednici Srbije i Crne Gore, Boris Tadić i Filip Vujanović su, sedeći jedan pored drugog, duže razgovarali, što nije promaklo novinarima.
Na skupu su pročitana i pisma člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Nebojše Radmanovića i bivšeg predsednika Hrvatske Stjepana Mesića.
Radmanović je u poruci naveo da konferencije kao što je Igmanska inicijativa mogu da doprinesu jačanju stabilnosti regiona.
Prema njegovim rečima, ideje Igmanske inicijative uvek su nailazile na podršku u zemljama članicama zbog realnosti i praktičnosti i jer su odgovarale potrebama građana.
Mesić je poručio da je pre 10 godina normalizacija u regionu bila samo daleki san, a danas realnost. On je ocenio da su napravljeni veliki koraci u suočavanju s prošlošću i da je sada vreme da se ide dalje.
Silajdžić: Što brže normalizovati odnose
Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić izjavio je da je cilj Igmanske inicijative jasan i nedvosmislen, jer je usmeren ka podršci i promociji domaćeg i regionalnog dijaloga u sferi politike, ekonomije, obrazovanja i kulture.
Silajdžić je, u obraćanju učesnicima 21. sesije Igmanske incijative, naglasio da je cilj skupa da se podstaknu zemlje regiona da se što brže i kvalitetnije normalizuju odnosi između BiH, Srbije, Crne Gore i Hrvatske.
On je kazao da je danas potreban i dijalog o svim otvorenim pitanjima, pogotovo o nedostatku poverenja, kao glavnom kamenu spoticanja u regionu.
"Poverenje je najbitniji faktor u našim odnosima", kazao je Silajdžić, pozivajući predsednike Srbije, Crne Gore i Hrvatske da što pre konkretizuju ideje Igmanske inicijative i oforme zajedničke timove na visokom državnom nivou, koji bi radili na uspostavljanju i uskoj saradnji naučno-istraživačkih centara za razna polja delovanja.
Silajdžić je izrazio nadu u uspeh humanističkih ideja koje karakterišu Igmansku inicijativu, navodeći da se na ovim prostorima pokazalo da se silom ništa ne može postići".
Prema njegovom mišljenju, sva pitanja se mogu rešavati dijalogom, a da će zajednička šansa, koju nudi koncept Igmanske inicijative, biti iskorišćena u regionu na najbolji način.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
