Izvor: B92, 31.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lideri LDK se bore za Rugovino mesto
Ni Demokratski savez Kosova, LDK, ni medjunarodna zajednica nemaju jasnu ideju o tome kako popuniti vakuum koji je nastao smrcu Ibrahima Rugove, predsednika Kosova, sefa najvece partije i lidera kosovskog albanskog tima za pregovore o konacnom statusu pokrajine.
Balkan insajt je razgovarao sa analiticarima, politicarima i diplomatama da bi utvrdio koji su moguci kandidati za upraznjeno mesto, nakon sto je Rugova izgubio svoju dugu bitku sa rakom pluca.
Nase istrazivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je ukazalo na nekoliko mogucih kandidata. Svi se suocavaju sa teskim zadatkom hvatanja u kostac sa izazovima u vidu mogucih stranackih podela, suprotstavljenih ekonomskih interesa i potrebe za reformisanjem partije.
U medjuvremenu, prioritet medjunarodne zajednice je da pronadje licnost koja bi mogla preuzeti vodjstvo nad pregovarackim timom.
KO CE VODITI PREGOVORE?
Prema kosovskom ustavnom okviru, Rugovina ovlascenja privremeno se prenose na predsednika parlamenta Nedzata Dacija.
Medjutim, to nece resiti problem sa kojim se suocava medjunarodna zajednica na Kosovu, koja treba da pronadje licnost sposobnu da nastupi kao vodja pregovarackog tima kosovskih Albanaca u sustinski vaznim pregovorima sa Srbijom o konacnom statusu Kosova.
Pregovori bi trebalo da se okoncaju do kraja ove godine. Kosovom se trenutno upravlja kao protektoratom Ujedinjenih nacija po osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Albanci koji cine najmanje devedeset odsto ukupnog stanovnistva pokrajine zele nezavisnost, dok etnicka srpska manjina, uz podrsku srpske vlade, zeli da ostane u sastavu Srbije.
Rugova je konacno imenovao clanove pregovarackog tima sredinom septembra. U njemu su bili premijer Bajram Kosumi iz Saveza za buducnost Kosova, AAK, predsednik kosovske skupstine Nedzat Daci iz Demokratskog saveza Kosova, LDK, i dva opoziciona lidera Veton Suroi, predsednik partije ORA, i Hasim Taci, bivsi komandant OVK koji sada predvodi Demokratsku partiju Kosova, PDK.
Ovaj tim nije uspeo da ostvari saglasnost oko pojedinih pitanja i krajem oktobra su njihove prepirke izasle u javnost, pothranjujuci utisak o razjedinjenosti albanskog pregovarackog tima kome bi, stoga, bila potrebna licnost od autoriteta i jak medjunarodni pritisak radi zajednickog delovanja.
Pre nekoliko nedelja, dok se Rugovino zdravlje pogorsavalo, medjunarodna administracija na Kosovu pocela je da traga za novog licnoscu - prihvatljivom za sve - koja bi mogla da zameni kosovskog predsednika u pregovarackog timu.
"Poceli smo da razmisljamo o politickoj licnosti sa dovoljno autoriteta, koju bi prihvatili drugi clanovi tima - u nekim zemljama bi to mogao biti drzavnik koji se povukao sa politicke scene", izjavio je jedan visoki medjunarodni zvanicnik, koji nije zeleo da bude imenovan.
Skeljzen Malici, politicki analiticar dnevnog lista "Express", rekao je da je uvek bilo tesko pronaci takvu licnost. "Bice komplikacija jer su sva cetiri clana pregovarackog tima isuvise ponosni da bi prihvatili nekog drugog kao dominantnog u pregovorima", smatra on.
Mufail Limani, drugi politicki komentator, veruje da ce Demokratski savez Kosova zeleti neko vreme za razmisljanje dok ne prevlada gubitak coveka koji ih je vodio proteklih sesnaest godina.
Medjutim, dodaje Limani, to je luksuz koji niko ne moze sebi priustiti. "Demokratski savez Kosova ce biti pod izuzetnim pritiskom da u roku od nekoliko dana prihvati cinjenicu da vise nemaju sefa stranke koji je istovremeno predsednik Kosova i lider pregovarackog tima", kaze on.
Milazim Krasnici, koji poznaje nacin rada Demokratskog saveza Kosova na osnovu svog iskustva kao portparola te partije tokom 1998. i 1999. godine, kaze da ce Rugovina smrt izneti na videlo "dugogodisnje probleme koji su se akumulirali u kosovskoj politici".
Krasnici dodaje da je bila greska formirati novu kosovsku vladu sa opozicijom (umesto da je stvorena vlada nacionalnog jedinstva) u "godini kada je Kosovu potrebna jedinstvena vlada radi resavanja pitanja statusa".
On veruje da je potrebna kompletna promena taktike radi neutralisanja efekta dva ozbiljna udarca politickoj sceni - naloga Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju tadasnjem predsedniku vlade Ramusu Haradinaju da se pojavi na sudjenju, i potom smrti "oca nacije".
Ipak, ni oko ovakvog stajalista nema konsenzusa. Drugi tvrde da bi promena aktuelne vlade prosto dodatno iskomplikovala stvari. Oni smatraju da resenje lezi u odgovarajucim zamenama za razlicite Rugovine funkcije.
Mesta predsednika Kosova i sefa tima za pregovore sa Srbima su od daleko najvece vaznosti. "Najvise nas zanima ocuvanje stabilnosti pregovarackog tima", rekao je za Balkan insajt pomenuti visoki medjunarodni zvanicnik.
Limani se slaze sa ovim stavom, isticuci da je polozaj lidera stranke marginalna stvar u poredjenju sa mestom predsednika Kosova. "Niko nece pozuriti da zauzme mesto predsednika partije", predvidja on. "Ko god to bude uradio izgubice sansu da bude ozbiljan igrac u pregovarackom timu".
Jedan drugi izvor blizak Demokratskom savezu Kosova rekao je da ce polozaji stranackog sefa i kosovskog predsednika sada podrazumevati veoma razlicite kvalitete.
"Vodjstvo u Demokratskom savezu Kosova verovatno ce biti prepusteno onima koji se smatraju radikalima u stranackim redovima", rekao je on za Balkan insajt. "Ali za mesto sefa drzave i lidera pregovarackog tima mora se pronaci neko ko ce se dopadati medjunarodnoj zajednici".
Malici kaze da ce medjunarodne institucije na Kosovu pokusati da nametnu odluku o tome ko ce biti kosovski predsednik, mada ce "pokusati da to prikriju".
On, ipak, upozorava: "Ako se ne postigne dogovor izmedju razlicitih frakcija Demokratskog saveza Kosova o tome ko bi trebalo da bude novi predsednik Kosova, borba za prevlast u partijskim redovima ce se preneti na javnu scenu".
MOGUCI NASLEDNICI
Vecina analiticara, politicara i medjunarodnih zvanicnika sa kojima je razgovarao Balkan insajt slazu se da je ocito kako niko iz redova Demokratskog saveza Kosova nece imati apsolutnu podrsku kao Rugovin naslednik.
Daci je jedan od pretendenata. Ovaj profesor hemije na Univerzitetu u Pristini, koji je rodjen 1944. godine u selu Trnavci u Presevskoj dolini, privukao je paznju javnosti 2001. godine kada je postao predsednik Skupstine Kosova.
Medjutim, izvor blizak rukovodstvu Demokratskog saveza Kosova je rekao da "vetar duva na druge strane", iako Daci deluje kao neko ko je najkvalifikovaniji da preuzme polozaj predsednika stranke. Drugi se slazu da ga je njegova bliskost sa predsednikom Demokratske partije Kosova Hasimom Tacijem ucinila nepopularnim medju tvrdokornim clanovima LDK. Veruje se, takodje, da Daci ne uziva snaznu podrsku u visim esalonima Demokratskog saveza Kosova i, sto je zanimljivo, on nije clan stranackog predsednistva.
Daci takodje ne uziva punu podrsku medjunarodnih zvanicnika na Kosovu jer ga smatraju autoritarnim i nefleksibilnim. Malici je rekao da bi se Daci mogao zadovoljiti mestom predsednika parlamenta, te da bi se mogao povuci iz trke za mesto sefa partije.
Druga imena koja se pominju u kuloarima su Alus Gasi, sef poslanickog kluba Demokratskog saveza Kosova, i Fatmir Sejdiu, doktor, rodjen 1950. godine, koji je u clanstvu LDK od ranih devedesetih, a radio je na ucvrscivanju veza izmedju stranke i dijaspore, pogotovo u Americi. On je clan predsednistva Demokratskog saveza Kosova. Takodje je generalni sekretar s dobrim vezama i odnosima sa uticajnim clanovima, a uziva i postovanje u stranackom predsednistvu.
Agron Bajrami, urednik "Koha Ditore", najtiraznijeg lista na Kosovu, kaze da bi i Gasi i Sejdiu mogli biti prihvatljivi za siru javnost, opoziciju i medjunarodnu zajednicu kao buduci predsednici Kosova.
Bajrami kaze da su kljucni kriterijumi za takvu osobu da uliva poverenje, uziva neosporan kredibilitet "i da ne nosi sa sobom bilo kakav suvisan prtljag u vidu animoziteta prema opozicionim strankama".
"U javnosti se obojica percipiraju kao stabilne licnosti koje nisu imale sukoba sa opozicionim partijama", dodaje on.
Verovatni scenariji su da se Demokratski savez Kosova ujedini oko jednog imena o kome bi se potom glasalo u parlamentu, ili da se stranacke frakcije ne sloze, te da se predlozi vise imena.
Malici i Krasnici veruju da je Lutfi Haziri, ministar za lokalnu samoupravu, star 36 godina, u najboljoj poziciji da zauzme mesto koje je upraznjeno Rugovinom smrcu na celu Demokratskog saveza Kosova. Haziri se uclanio u LDK pocetkom devedesetih i bio je uspesan gradonacelnik Gnjilana od 2000. do 2004. godine.
Malici kaze da bi Haziri cak mogao biti i dobar predsednik Kosova "jer je veoma kooperativan, dinamican i stoga, veoma koristan za pregovore". Medjutim, mnogi drugi odbacuju ovaj stav kao nerealan smatrajuci da bi njegova mladost mogla biti problem za stariju generaciju koja cini vecinu i u predsednistvu i u clanstvu Demokratskog saveza Kosova.
Visoki medjunarodni zvanicnik sa kojim je razgovarao Balkan insajt takodje je potvrdio kako ne vidi Hazirija kao ozbiljnog kandidata.
"Sustina stvari je da svaki clan Demokratskog saveza Kosova veruje da moze postati kosovski predsednik", kaze izvor blizak LDK. "Stoga nema jasnog plana za prevazilazenje ove situacije".
STRANKA NA RASKRSCU
Uprkos najrazlicitijim mogucim predvidjanjima koja se iznose o buducnosti partije, analiticari priznaju da se ne zna puno o unutrasnjem funkcionisanju Demokratskog saveza Kosova.
Kada su ga u oktobru pitali o tome kako ce LDK funkcionisati bez Rugove, Haziri, kao clan LDK, priznao je da je to tesko predvideti. "LDK ima strukture... ali bice veoma tesko bez Rugove", rekao je Haziri za Balkan insajt.
Izvor blizak Savezu za buducnost Kosova, stranci koja je u tesnoj vladajucoj koaliciji sa Demokratskim savezom Kosova, rekao je: "Covek ne moze, a da se ne zapita da li se sve te hiljade ljudi koje dolaze da odaju svoje postovanje prema preminulom predsedniku time zauvek oprastaju i od LDK". Najgori moguci scenario predvidja cepanje stranke u vise frakcije, ali jedan drugi izvor blizak Demokratskom savezu Kosova insistira da upravo sopstveni interesi to cine malo verovatnim.
"Svi znaju da bi u slucaju podele svi izgubili vise nego sto bi dobili, tako da postoji interes za odrzanjem stranke na okupu, deobom vlasti i povlastica cime bi svi bili na dobitku", tvrdi ovaj izvor.
Oni koji dele ovaj stav ukazuju na slucaj Edite Tahiri i Bujara Bukosija, bivsih visokih zvanicnika LDK, koji su napustili stranku da bi osnovali sopstvene partije, ali nisu uspeli da osvoje ni jedan jedini poslanicki mandat u kosovskoj skupstini.
Bez obzira na to da li ce se Demokratski savez Kosova kasnije ipak raspasti, malo ko sumnja u cinjenicu da ce se "borbene pozicije" unutar LDK zauzimati cim se zavrsi sahrana preminulog predsednika. Krasnici upravo podseca da je jedna od Rugovinih sposobnosti bila disciplinovanje stranke. "I time je Rugova ujedinjavao i disciplinovao polovinu zemlje", zakljucuje Krasnici.
Mnogi analiticari pominju poslovne interese kao najveci izazov sa kojim se suocavaju reformisti unutar Demokratskog saveza Kosova. Izvor blizak AAK kaze da se ove interesne grupe trude da ostvare uticaj na svakoga ko se nadje na vaznom polozaju bez obzira da li se radi o predsedniku Kosova ili sefu partije.
"Ova grupa (biznismena) ce podrzati svakog predsednika koji im dopusti da rade svoje poslove pod zastitom predsednistva", rekao je jedan analiticar za Balkan insajt. Ovaj analiticar je odbio da imenuje ili ukaze na bilo kakva imena tih grupacija iz straha od mogucih posledica.
U kojoj ce meri buduci predsednik Kosova i sef najvece stranke uspeti da izadje na kraj sa takvim neformalnim ekonomskim mrezama - ostaje da se vidi. U stvarnosti, malo je verovatno da ce se bilo koji buduci predsednik usuditi da im se suprotstavi.
Najzad, postavlja se pitanje reforme najvece kosovske stranke. Prema Bajramiju, to sad neodlozno: "Demokratski savez Kosova mora da se u potpunosti reorganizuje jer mu nedostaje simbol koji je ranije bio faktor jedinstva", kaze on.
Cinjenica da Demokratski savez Kosova nije imao interne stranacke izbore vec godinama se smatra ozbiljnim hendikepom za eventualne reformske poteze, ali i neodlucnoscu ove partije u sprovodjenju unutrasnjih demokratskih procedura.
Krasnici za to delom svaljuje krivicu na medjunarodnu zajednicu. "Nije bilo pritiska [medjunarodne zajednice] na Demokratski savez Kosova da se reformise, ili da odrzi [stranacke] izbore tokom mnogo, mnogo godina", kaze on. LDK ce sada mozda platiti skupo to odlaganje preko potrebnih reformi.
PERIOD ISKUSENJA
Daleko od toga da je Demokratski savez Kosova potrosena politicka snaga na Kosovu. Zahvaljujuci pokojnom predsedniku, ova stranka ce verovatno biti u sredistu blagonaklone paznje javnosti mesecima, ako ne i godinama.
Ona je najveca stranka na Kosovu, a to ce i ostati jos najmanje jednu godinu. Imajuci to u vidu, njeno snazno prisustvo na terenu i razvijene mreze u svim izbornim jedinicama ce predstavljati politicku snagu na koju svako mora racunati.
Medjutim, period iskusenja tek predstoji, posto Kosovo ulazi u pregovore o konacnom statusu sa Srbijom cime ce se utvrditi njegova sudbina za nekoliko sledecih generacija. Sada jos ostaje da se vidi da li se Demokratski savez Kosova moze osloniti na sopstvene kapacitete u suocavanju sa buducim izazovima nakon smrti njenog dugogodisnjeg lidera Ibrahima Rugove.
"Balkan insajt" je nedeljna analiticka Internet publikacija koju priprema Balkanska istrazivacka izvestacka mreza, BIRN.
BIRN obucava novinare za istrazivanja i sveobuhvatne analize s ciljem da se podstakne rasprava o pitanjima evropske integracije.
BESPLATNA PRETPLATA: "Balkan insajt" je dostupan bez ikakve novcane naknade na svom internet sajtu i putem elektronske poste.
Za dodatne informacije o "Balkan insajtu" i drugim projektima BIRN-a posetite BIRN-ov internet sajt: http://www.birn.eu.com ili stupite u kontakte preko adrese: anna@birn.eu.com .
