Izvor: RTS, 11.Dec.2009, 09:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lideri EU o klimatskim promenama
Na samitu EU u Briselu lideri evropskih zemalja podržali učlanjenje zemalja Zapadnog Balkana u EU. Postignut dogovor da se do 2012. godine zemljama u razvoju obezbedi 7,2 milijarde evra za borbu protiv klimatskih promena.
Šefovi država i vlada Evropske unije podržali su danas, u zaključcima sa samita u Briselu, odluke sa sastanka Saveta ministara Unije održanog u utorak, koje se, između ostalog, odnose i na dalje širenje EU na Zapadni Balkan.
"Savet EU podržava >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zaključke o proširenju i procesu stabilizacije i pridruživanja koje je doneo Savet ministara 8. decembra 2009. godine", navodi se kratko u zaključcima sa samita lidera 27 članica EU.
Šefovi diplomatija EU ocenili su u strategiji proširivanja na Zapadni Balkan da taj proces daje snažan podstrek zemljama kandidatima za članstvo da sprovedu političke i privredne reforme i da ga treba nastaviti.
Za zaštitu klime 7,2 milijardi evra
Evropski lideri dogovorili su se da u zemljama u razvoju u naredne tri godine na raspolaganje stave 7,2 milijarde evra za borbu protiv klimatskih promena, saopštio je predsedavajući Evropske unije, švedski premijer Fredrik Rajnfelt.
"Finansiranju pomoći zemljama u razvoju doprineće svih 27 država članica Unije", rekao je Rajnfelt na završnoj konferenciji za novinare dvodnevnog samita šefova država i vlada EU u Briselu.
Suma oko koje su se evropski lideri danas dogovorili znatno je viša od šest milijardi evra, koliko je ranije planirano da se izdvoji u tu svrhu.
"Evropska unija preuzela je na sebe pravičan deo troškova i nadam se da će i ostale razvijene države učiniti isto", rekao je Rajnfelt, izražavajući nadu da će današnja odluka Unije doprineti postizanju sporazuma na konferenciji o klimatskim promenama koja se održava u Kopenhagenu.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso izjavio je, međutim, da je ova ponuda "uslovljena", a Rajnfelt je precizirao da će "tokom konferencije u Kopenhagenu videti postoji li akcija ostalih razvijenih država".
Finansiranje borbe protiv klimatskih promena, odnosno smanjenja ispuštanja štetnih gasova, predstavlja, kao što se i pretpostavljalo, glavnu prepreku za postizanje jedinstvenog sporazuma koji bi zamenio Protokol iz Kjota koji ističe 2012. godine, i to je bila najvažnija tema sastanka lidera evropskih zemalja.
Predsednik Francuske Nikola Sarkozi i britanski premijer Gordon Braun održali su zajedničku konferenciju za novinare pre ove završne i na njoj su saopštili da će njihove dve zemlje ovom evropskom naporu u naredne tri godine doprineti sa najmanje po 1,7 milijardi evra, ali još nije jasno koliko će ostale evropske zemlje morati pojedinačno da izdvoje.
Smanjenje emisije za 30 odsto do 2020. godine
"Današnja ponuda pokazaće da smo ozbiljni u suočavanju sa globalnim problemom klimatskih promena", rekao je Braun, dodajući da je cilj EU da "do 2020. godine svoje ispuštanje štetnih gasova smanji za 30 odsto".
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je da EU želi da se uvede i globalni porez na finansijske transakcije kako bi se pomoglo finansiranje borbe protiv klimatskih promena.
Prema njegovim rečima, lideri EU zatražili su od Komisije i Međunarodnog monetarnog fonda da razmotre različite načine "inovativnog finansiranja", a ovakav porez bio bi potreban jer razvijene zemlje, koje imaju slab privredni rast i sve veći budžetski deficit, ne mogu da zemljama u razvoju obezbede dovoljna sredstva za ispunjavanje ciljeva u borbi protiv klimatskih promena.
Pored klimatskih promena, lideri EU su tokom dvodnevnog samita razgovarali i o strategiji za izlazak iz ekonomske krize i politici zapošljavanja, kao i o takozvanom "Stokholmskom programu" za bezbednost i pravosuđe.
