Izvor: Politika, 12.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lična ministarska mišljenja
Vlada Srbije je koaliciona i dobro je poznato da je to brak iz računa, ili bolje reći iz nužde, i da dva glavna partnera imaju različite poglede na mnoga ključna pitanja. Prirodno je očekivanje da usaglašavanje ne ide lako. Međutim, jedini politički i pravno prihvatljiv način da Vlada obezbedi pun legitimitet kod kuće i u svetu jeste da se stavovi usaglašavaju u samoj Vladi, a o nekim najvažnijim pitanjima i u parlamentu i da se tek tada sa njima izlazi u javnost. Ali, sve češće, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dotle da je to postala uobičajena praksa, ministri i drugi vladini funkcioneri javno izražavaju stavove koji nisu usvojeni u Vladi i za koje znaju da ih drugi koalicioni partneri ne prihvataju.
Počelo je sa vrućom retorikom o nameri NATO-a da napravi svoju državu na Kosmetu. Više ministara, u čijem delokrugu nije spoljna politika, dalo je svoj prilog ovoj oceni. Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić kaže da je "u Briselu čuo oštru kritiku izjava iz Beograda i to od predstavnika država kao što su Španija, Norveška, Rumunija, Slovačka... Sve su te zemlje stavile do znanja da je takva retorika razlog za zabrinutost". Ne ulazeći u meritum stvari, osnovno je da li je Vlada čiji su ministri davali takve izjave zauzela takav stav u tom krupnom pitanju.
Jedni ministri govore o evroatlantskim, a drugi o evropskim integracijama. Razlika je krucijalna – da li je naša strateška orijentacija EU i NATO, ili samo EU? Ima li Vlada o tome zajednički stav i da li je on verifikovan u parlamentu?
Ministar Ilić je pošao u Crnu Goru da se sretne sa svojim crnogorskim kolegom i razgovara o zajedničkim infrastrukturnim projektima, a onda je promenio maršrutu i umesto na dogovoreni prelaz kod Brodareva otišao do prelaza Ranče da bi posetio vladiku Filareta i onda se demonstrativno vratio u Beograd. Istog dana je premijerov savetnik Simić izjavio da je Crna Gora "kvazidržava... koja se još nije kvalifikovala za civilizacijske nivoe". Prirodno je da se u javnosti, posebno crnogorskoj, pretpostavlja da ono što kaže premijerov savetnik odražava mišljenje njegovog šefa, pogotovo ako se on od toga javno ne ogradi. Ministar Đilas kaže da je Ilić učinio pogrešan potez i da to nije stav Vlade, a ministar Šutanovac da su stavovi savetnika Simića štetni za Srbiju. Međutim, to su takođe njihova lična mišljenja, koja imaju isti značaj kao da ih je izrekla neka nevladina organizacija. Dakle, ni to što oni kažu nije stav Vlade. Ambasadorka Crne Gore Anka Vojvodić je rekla, s pravom, da su ovi potezi i izjave načinili veliku štetu Srbiji a ne Crnoj Gori i da ona očekuje da će "izvinjenje uslediti javno, sa najvišeg nivoa". Izvinio se potpredsednik Đelić, u Crnoj Gori je to dobro primljeno, ali je to opet njegov lični stav, jer ga Vlada nije usvojila. A kad bi ga eventualno prihvatila, bilo bi prirodno da o tome Crnu Goru obavesti sam premijer ili eventualno ministar spoljnih poslova, ali u ime Vlade. Međutim, ministar Bubalo kaže da se premijer neće izviniti Crnoj Gori.
Kao šlag na tortu dolazi izjava državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Dušana Prorokovića "Njujork tajmsu". On nabraja 16 mera koje Srbija razmatra za slučaj da Kosovo proglasi nezavisnost, a koje uključuju i moguće raspoređivanje snaga u pokrajini, zatvaranje granica i trgovinski embargo. Prvo pitanje je kad je to i kako "Srbija razmatrala", da li je to bilo na jedino kompetentnom mestu – u Vladi Srbije – i da li je Vlada te mere usvojila ili su to možda razmišljanja u njegovom ministarstvu. U naknadnom komentaru Proroković kaže da su to moguće mere i da će o njima odlučivati Vlada i Skupština, ali je on to već izjavio najuticajnijem listu na svetu. Istovremeno, ministar Jeremić izjavljuje "Fajnenšel tajmsu" da će Srbija iskoristiti "sva pravna i diplomatska sredstva, ali ne bezbednosno-odbrambena". Kome svet da veruje? Jeremićeva izjava nije vest jer se takva reakcija i očekuje, ali Prorokovićeva jeste i zato "Njujork tajms" u uvodnoj rečenici konstatuje: "Srbija je spremna da upotrebi silu kako bi sprečila Zapad da prizna Kosovo kao nezavisnu državu". To je prava medijska bomba koja proizvodi efekat, a ne Jeremićeva izjava.
Vuk Jeremić je samo delimično u pravu kad kaže da su izjave bilo kog državnog funkcionera pitanje "odgovornosti svih onih koji ulaze u javnu raspravu". To je pre svega pitanje odgovornosti Vlade (i to svih partnera koji tu Vladu čine), jer samo ona može da prekine ovu nemoguću praksu i disciplinuje svoje ministre. Kad je prethodni ministar Vuk Drašković davao izjave koje su odudarale od stava premijera, njegovi sagovornici su morali sebi (ako ne i ministru) postaviti pitanje – u čije ime on govori? Hoće li sada i ministru Jeremiću postavljati za njegove kolege besmisleno i uvredljivo pitanje: da li su to njegovi lični stavovi ili iza toga stoji Vlada. Nemoguće je zamisliti da se takvo pitanje postavi ministru inostranih poslova ili bilo kom drugom ministru u Britaniji, Francuskoj ili pak Nemačkoj, u kojoj je vlada takođe koaliciona.
Mi nemamo spoljnopolitičku strategiju, mi ne znamo ko u ime Vlade i Srbije govori o spoljnopolitičkim pitanjima, u jednoj vladi imamo više spoljnih politika, a parlament je praktično bez uticaja na spoljnu politiku. Takvo stanje je neodrživo.
Pre nekoliko dana je formiran Spoljnopolitički savet, kao forum za raspravu o spoljnoj politici. Savet ne zauzima stavove, ne usvaja zaključke, ne može se u javnosti istupati u ime Saveta, ali svaki član zadržava pravo da kao autonomna i slobodna ličnost javno izražava svoje stavove i kritike Ministarstvu spoljnih poslova i Vladi. To su pravila igre koja su bila uslov da zastupnici različitih pogleda prihvate članstvo u Savetu. Ali za vladu važe potpuno druga pravila igre, kao i za sve druge vlade u svetu. Ako se ona ne poštuju, praktično i nema vlade.
predsednik Spoljnopolitičkog saveta Vlade Srbije, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji
[objavljeno: ]
