Izvor: Politika, 11.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Licemerje srpskih Evropejaca
Novinari, analitičari, kritičari i ostali, koji svoj hleb zarađuju hvaleći Evropsku uniju, NATO i svakojake atlantske integracije, krenuli su u histeričnu kampanju protiv svih kojima je, sram ih bilo, Kosovo važnije od Atlantika, a Srbija im, zaboga, i nije Srbija bez Leposavića, Gračanice i Peći. Bezobrazluk i bezobzirnost uhlebljenih u razne atlantske, vladine, a posebno nevladine organizacije, ide toliko daleko da se više i ne stide da javno saopšte svoj stav o neminovnosti gubitka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dela teritorije, ali nam to i nije važno pošto ćemo, svi zajedno, da živimo bogato i dugovečno u svima nam dragoj Evropskoj uniji, a naše armije, srpska i šiptarska, boriće se, rame uz rame, junački, pod okriljem NATO, protiv belosvetskih zlikovaca koji, majku im njihovu, imaju naftu ili prirodni gas na svojoj teritoriji, a šta će to njima, kad mi, Šiptari i Amerikanci, to nemamo na našoj. Ta kampanja razularenih atlantskih uhlebljenika bila bi opasna i žalosna da, više od svega, nije smešna. Naime, ako bilo koji svršeni osnovac samo površno analizira izjave Tadića i, recimo, Šutanovca, o načinu upotrebe naše vojske, jasno će i bez ikakvog dvoumljenja doći do zaključka da nam Vojska, sem za protipožarne intervencije, nije ni potrebna. Uostalom, ni država nam više nije važna. Sve to zameniće nam veliki evropski brat koji nas pomno gleda, malo nam otima teritoriju, malo nam ubija decu, ali nas na kraju, ipak, zagrli i nedvosmisleno saopšti kako nas mnogo voli i kako ne može bez nas. Mi, razume se, ne smemo ni da pomislimo kako su, ubijajući nam decu i otimajući nam teritoriju, nešto loše želeli da nam učine. Taman posla. To je sve u našu korist, naših atlantskih i inih integracija. Sve to potvrdiće nam i izvanredni i opunomoćeni Spoljnopolitički savet pri MIP Srbije, sve predvođen istaknutim srpskim rodoljubima poput Žike Mungosa, Vojina Dimitrijevića, Sonje Liht i legendarnog Gaše Kneževića koji nam i u Beču štiti interese. Normalnom, ne preterano pametnom čoveku, dovoljno je samo to da vidi i da shvati da je država Srbija otputovala na službeni put, malo dalje od Kinšase, a ne zna se da li će i kada će se vratiti. Upravo u trenutku kad države nema, Tadić bi izbore. Da svima pokaže da mu je do Kosova k'o do lanjskog snega, ali čvrsta i stabilna fotelja na Andrićevom vencu ne sme da ima alternativu. Kao mir kod Miloševića, svojevremeno.
Izbora će, naravno, biti. Biće to izbori za Srbiju i protiv nje. Izbori za slobodu, na jednoj, ili za Tadića, Mungosa i Gašu, na drugoj strani. Uprkos Tadiću, izbori će biti onda kada Srbiji, a ne njemu, to najviše odgovara. Pobediće Srbija, država će se vratiti sa službenog puta, a duže odsustvo u rejonu Kinšase dobiće svi oni koji su nas u ime evropskih i belosvetskih laži svih ovih godina besomučno pljačkali, ubeđujući nas kako nas reformišu i denacifikuju.
[objavljeno: ]
