Izvor: Politika, 27.Avg.2014, 12:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Levica luta, Oland neodlučan
Razlog za pad francuske vlade jeste ideološki sukob unutar vladajuće stranke oko načina izvlačenja zemlje iz ekonomske krize
Oland sam naspram uzburkanog mora – prikaz je na fotografiji koja je osvanula na naslovnim stranama dnevnih listova i simbolizuje situaciju u kojoj se nalazi francuski politički vrh. U istom trenutku dok je pod udarima kiše držao govor u Bretanji, na severu zemlje, povodom obeležavanja 70. godišnjice oslobođenja od nemačke okupacije, mediji su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << objavili vest da je pala vlada.
Vlada koja je najkraće trajala u istoriji Pete republike (od 1958) izdržala je manje od pet meseci. To je četvrti sastav vlade otkada je Oland došao na čelo Francuske, 2012. godine.
Razlog za pad vlade nije sukob između vladajuće stranke i opozicije, već ideološki razdor unutar vladajuće partije oko ekonomske politike zemlje. Ovaj razdor je odraz lutanja francuske levice evropskim vodama, čije joj struje nisu naklonjene.
Francuski kormilar Fransoa Oland važi za neodlučnog i nesposobnog vođu koji nije siguran u pravac kojim treba da krene zemlja. U njegovoj partiji postoje dve struje koje imaju različito viđenje toga kako sprečiti da brod potone. Jer Francuska je poput broda u koji ulazi voda, sa ekonomijom čiji je rast na nuli i nezaposlenošću koje ne prestaje da raste. To za sada najviše pogađa one u potpalublju, gde se nalaze socijalno najugroženiji, ali sve više i one u kabinama koji pripadaju srednjoj klasi. Ove dve struje odražavaju dve škole mišljenja o tome kako izaći iz ekonomske krize, koje se u Evropi sukobljavaju.
Jedna je poznata kao „politika štednje”, po modelu koji od 2003. sledi nemačka privreda. Ona podrazumeva da se smanje budžetski izdaci i da se ulaže u preduzeća kako bi se povećala njihova konkurentnost. Pretpostavka je da će to povećati ponudu i da će se tako pokrenuti privredni rast. Problem je što politika štednje najviše pogađa najsiromašnije i, pokazalo se, produbljuje socijalne razlike.
Ovu politiku prihvatio je najveći broj desno orijentisanih evropskih vlada. U Francuskoj je to pravac kojim je krenuo socijalistički predsednik Oland i njegov premijer Manuel Vals, što je izazvalo otpor unutar same partije.
Taj otpor oličen je Arnou Montburu, sada već bivšem ministru ekonomije i privrednog oporavka, koji je pokrenuo buru u državnom vrhu koja je dovela do pada vlade. On predstavlja levo krilo partije, ono koje smatra da se Socijalistička partija udaljila od tradicionalne politike koja je usmerena ka socijalnoj pravdi i da se odvojila od naroda. Montbur je pristalica druge struje koja smatra da je politika štednje neefikasna i da produbljuje krizu.
„Politika smanjenja deficita ima upravo suprotan efekat – povećanje deficita – i predstavlja finansijski apsurd zato što podriva privredni rast. Smanjenjem aktivnosti ona sprečava ostvarenje sopstvenih ciljeva”, izjavio je Montbur na skupu socijalista u nedelju.
On je za drugu školu ekonomskog mišljenja, čija je pretpostavka da će povećanje potražnje dovesti do preporoda privrede. To podrazumeva da se podstiče potrošnja, da banke investiraju u privredu i da se ne sledi „dogma” Brisela koja kaže da budžetski deficit ne sme da pređe tri odsto bruto domaćeg proizvoda. U Francuskoj je prešao četiri odsto, a imajući u vidu recesiju u kojoj se zemlja nalazi, ovaj procenat se neće skoro smanjiti.
Montbur i širi front levice smatraju da ovo pravilo koje je na snazi poslednjih dvadeset godina, od potpisivanja Mastrihtskog ugovora, nije moguće ispuniti u uslovima ekonomske krize, te da ga zato treba ignorisati.
On je za to da se „podigne ton” u obraćanju Nemačkoj i da se Francuska postavi kao alternativa njenoj ekonomskoj politici u Evropi. U autorskom tekstu koji je prošlog petka objavio u listu „Mond”, ministar ekonomije je oštro kritikovao Nemačku, koja se našla u „klopci” svoje politike štednje.
Ovaj tekst je razbesneo Olanda, koji je samo nekoliko dana pre toga izjavio da neće sukobljavanje sa Nemačkom.
Iako stavovi Montbura nisu novi, Oland je smatrao da je ministar ekonomije prevršio meru i da njegov istup ne sme da prođe nekažnjeno. Ovom demonstracijom autoriteta šef države je želeo da pokaže da je kontrola u njegovim rukama, iako većina njegovih sunarodnika smatra suprotno.
U pozadini ovog sukoba u vrhu vlasti leži ambicija dva levičarska politička rivala, Montbura i Valsa, koji sebe već vide na Olandovom mestu.
Ana Otašević
objavljeno: 27.08.2014.
