Izvor: Politika, 22.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Levi i desni mozak
Od našeg dopisnika
AKADEMSKE SLOBODE
Na Univerzitetu Merilend studenti sociologije moraju uz udžbenik da kupe knjižicu naslovljenu "Komunistički manifest i drugi revolucionarni spisi". Još je čudnije to što se ova lektira na inače skupom univerzitetu prodaje u bescenje. Sve ostale knjige za bilo koji drugi predmet, pa i za sve društvene nauke, najmanje su sto dolara, pa ispada kao da neko dotira američke studije marksizma. To je tako daleko od one priče da američka agencija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za domovinsku bezbednost proverava sumnjive ljude koji u knjižarama ili preko Interneta kupuju liberalniju literaturu ili ih automatski stavlja na crnu listu, da se mnogi ovde pitaju: šta je i kakva je stvarna Amerika.
Konzervativci se žale da su "crveni profesori" okupirali najuglednije američke univerzitete, dok liberali upozoravaju na pokušaje da se ugrozi sloboda govora i nezavisnost najviših škola. Velika buka digla se ovih dana oko postavljanja profesora Ervina Čemerinskog za dekana nove škole prava na Ajrvinu u Kaliforniji. Ovaj liberalni pravni ekspert napisao je u rubrici mišljenja "Los Anđeles tajmsa" oštar komentar protiv nekih novih zakonskih odredbi u vezi sa smrtnom kaznom. Već obećana pozicija dekana na novoj visokoj školi koja treba da se uvrsti u svetski vrh tada mu je osporena. Rektor se pravdao da je odluku o postavljenju Čemerinskog promenio iz menadžerskih, a ne političkih ili ideoloških razloga.
Prošlo je vreme lova na veštice
Peticiju za Čemerinskog potpisalo je više od 600 profesora. Štampa širom Amerike brujala je o ovom skandalu kojim se "ograničavaju akademske slobode". Rektor se predomislio, izgladio nesuglasice, i vratio Čemerinskom počasnu titulu dekana. Ali to nije bilo dovoljno... Od rektora se sada traži da kaže istinu o tome koji su političari zahtevali pad Čemerinskog i zašto je popustio pred njihovim pritiscima. Dok se ne izađe sa istinom na videlo, piše komentator "Los Anđeles tajmsa", smatraćemo da su moral, integritet, i reputacija Ajrvina ozbiljno ugroženi.
"Analogija sa Makartijevim lovom na veštice nije umesna. Ja nisam izgubio svoj posao. Ja sam redovni profesor prava na sjajnom univerzitetu, i mogu da nastavim da predajem, pišem, i obavljam poslove u vezi sa zakonodavstvom", rekao je Čemerinski.
Noam Čomski, najslavniji aktivista na levom američkom frontu, nije izgubio posao profesora na uglednom MIT univerzitetu, mada njegove knjige više zanimaju osvedočene neprijatelje Amerike nego velike američke medije. Ugo Čaves preporučio ga je kao "antiameričkog američkog pisca" sa govornice Skupštine Ujedinjenih nacija, prošle godine, a uoči šeste godišnjice 11. septembra to je učinio i sam Osama bin Laden odnekud iz avganistanskih gudura. Nisu mu ni jedan ni drugi učinili bogzna kakvu uslugu, jer i ovako mu je bez njegovog pristanka određena policijska pratnja. Štite ga od onih koji veruju da je Čomski kriv što podržava "islamofašiste" od kojih Amerika brani celu zemaljsku kuglu. Neki ekstremno desni list nazvao je profesora Osama bin Čomski .
U novoj knjizi nagrađivanog neokonzervativnog kolumniste Normana Podhoreca, sadašnjeg savetnika za spoljnu politiku predsedničkog kandidata Rudolfa Đulijanija, tvrdi se da je Amerika ušla u "četvrti svetski rat" (treći je bio hladni rat) protiv islamofašista. Amerika ne sme da se povuče iz Iraka kao iz Vijetnama kada je "žrtvovala svoj nacionalni ponos u sramotnoj predstavi slabosti i kukavičluka". Umesto toga, što pre treba da zarati sa Iranom. Za probleme u "pravednom oslobodilačkom ratu" Podhorec krivi "tvrdu levicu" ili "univerzitetsku gerilu" u koju ubraja Čomskog, pokojnu Suzan Sontag i Normana Majlera. To su kolaboracionisti sa neprijateljima, etiketira Podgorec, čiju terminologiju često koristi i sadašnji stanar Bele kuće Džordž Buš.
Ne obazirući se na sve te etikete, "Vašington post" je iz pera Džonatana Rauča, saradnika Brukings instituta, objavio kritiku najnovije zbirke eseja Čomskog "Intervencije". Ali Rauč je posle prvih svežih rečenica "miljenika stranih medija" počeo "smrtno da se dosađuje" čitajući Čomskog, za koga kaže da je potpuno izgubio smisao za realnost. Ne bi zamerio "ćudljivim provokacijama", da u esejima o spoljnoj politici Amerike (gde se pominje i "Klintonova intervencija na Kosovu") ima ozbiljne političke analize. Ali, kako to vidi Rauč, sve to "novo vino, upakovano je u stare i dobro poznate antiimperijalističke boce".
Objavljeno je potom nekoliko pisama protesta čitalaca koji smatraju da je Džonatan Rauč samo pokazao da velika štampa u Njujorku i Vašingtonu ignoriše Noama Čomskog, dok ga ceo ostali svet smatra za eminentnog analitičara, ali niko se više nije osvrnuo na njegovu novu knjigu.
Jejl vraća dug Inkama
Još jedan univerzitet iz zvezdane Ajvi lige, Jejl, bio je u opasnosti da stekne reputaciju potezanja kavge sa zemljama trećeg sveta. Posle dugih pregovora sa peruanskom vladom, Jejl se odlučio da u pretkolumbovski grad Inka Maču Pikču vrati oko tri stotine muzejskih predmeta. Profesor Jejla Hiram Bingam otkrio je na jednoj arheološkoj ekspediciji po peruanskim Andima pretkolumbovski grad Inka pre skoro sto godina. U Jejl je iz Kuška doneo više od hiljadu predmeta, kako bi se izučila ova civilizacija. Prošlo je čitavo stoleće, a Jejl nikako da vrati Peruu njegovo nacionalno blago. Zvanična Lima čak je pripretila da će Jejl zbog ovoga morati da tuži međunarodnom sudu pravde.
Očuvanje liberalnog imidža univerziteta je možda stvar trgovine. Jer, jednogodišnja školarina za najbolje univerzitete staje i do pedeset hiljada dolara. Na njima najbolji i najčuveniji profesori moraju da podučavaju najbogatije odlikaše SAD. Orhan Pamuk, prošlogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost, predaje na njujorškoj Kolambiji, nekolicina nobelovaca iz medicine , fizike i hemije raspoređena je po univerzitetima u SAD. A da li su oni na levom ili desnom ideološkom spektru, to, kako kažu najnovija naučna otkrića sa njujorškog univerziteta, zavisi od sa
[objavljeno: ]
