Izvor: Politika, 27.Avg.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Letovanje u senci zavisnosti od interneta
Sve više turista kojima je važnije da preko mobilnih telefona ili tableta provere šta se dešava „kod kuće” nego u letovalištu
Vidno nezainteresovana za ples talasa, akrobacije galeba i čarobne boje leta, blago preplanula tinejdžerka u debelom hladu suncobrana hipnotisano zuri u svoj tablet i pomno prati šta se dešava na njenoj omiljenoj socijalnoj mreži. Nedaleko od nje, mlada žena objašnjava svojoj devojčici, očigledno upoznatoj sa jezikom modernih tehnologija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da mora da pričeka sa kupanjem dok „mami ne stigne mejl”. Nekoliko ležaljki dalje od njih jedan tata pokušava da pošalje mejl poslovnom partneru i istovremeno nahrani svoju bebu i tako uđe u Ginisovu knjigu rekorda kao prvi kome je to uspelo da uradi sa uspehom.
Posmatrajući raznoliku gomilu kupača na morskome plavom žalu, psihijatar i psihoterapeut dr Zoran Ilić primećuje da „virus tabletomanije kruži godišnjim odmorima” i konstatuje da zabrinjavajuće veliki broj ljudi ima isti obrazac ponašanja na plaži.
–Čim izađemo iz mora, mi brišemo ruke. Onda proveravamo da li nas je neko zvao, ako nije, mi zovemo. Ili pratimo „Fejsbuk” da vidimo da li je neki naš prijatelj postavio novi status ili fotografiju dok smo bili „opravdano odsutni”. Onda uzimamo tablet i proveravamo kolika je temperatura u našem gradu i kako se na „35 u hladu” muče oni koje smo ostavili na užarenom asfaltu. Potom zadovoljno konstatujemo kako je nama dobro. Onda zamolimo nekoga na plaži da nas fotografiše dok ispijamo neki egzotični koktel ukrašen suncobranom, pa postavimo tu fotografiju na „Fejsbuk”. Potom sačekamo pet minuta da proverimo da li je neko „lajkovao”našu fotku. Onda pogledamo vesti – šta je novo rekao premijer i koliko je platu imao novi ministar finansija kada je radio u SAD. Pa pročitamo komentare čitalaca. Pa bacimo pogled na telefon, jer nam se učinilo da je stigla poruka... i tako od svitanja do sumraka – kaže dr Ilić.
A na pitanje – zašto imamo potrebu da na odmoru pratimo šta se dešava „kod kuće” on objašnjava da deo odgovora leži u činjenici da smo psihološkom pupčanom vrpcom vezani za domovinu i da nam stalno „snabdevanje” informacijama daje osećaj sigurnosti – što imamo više informacija, mi se osećamo sigurnije.
– Već nakon dva-tri dana na moru naša radoznalost i potreba za otkrivanjem novog mesta počinje da slabi i nama postaje važnije šta se dešava u našoj zemlji nego u letovalištu u koje smo otišli da se odmorimo. A od kada su socijalne mreže postale „najvažnija sporedna stvar” u našim životima, postaje nam važnije da snimimo perfektnu fotografiju nego da uživamo u šumu talasa, pogledu na plavu pučinu ili u društvu osobe sa kojom smo otišli na letovanje – objašnjava dr Ilić.
„Fejsbuk” je kao frižider, kaže on u šali. Znamo da nema ničeg novog u njemu, ali ga ipak otvaramo na svakih deset minuta, jer postoji mala verovatnoća da je neko u njega uneo neko osvežavajuće piće ili neku poslasticu. Dr Ilić se, međutim, sa pravom uozbilji kada govori o zavisnosti koju pravi ova društvena mreža i dodaje da je Geri Smol, šef istraživačkog centra Univerziteta u Los Anđelesu, došao do zaključka da zavisnici od interneta imaju 10 do 20 odsto manju zonu u mozgu zaduženu za govor, pamćenje, emocije i informacije.
– „Fejsbuk” stvara zavisnost zato što zadovoljava prirodnu potrebu za poređenjem i pripadanjem i zadovoljava naš narcizam. Sa svakim novim „lajkom” i notifikacijom luči se dopamin u zonama mozga zaduženim za nagradu, što izaziva zavisnost kao od kreka ili heroina, a sa svakim novim „lajkom”, pozitivnim komentarom i novim prijateljem raste zadovoljstvo sobom i osećanje samovažnosti. Najnovije istraživanja sa Harvarda potvrđuje da govor o sebi na društvenim mrežama stvara osećaj zadovoljstva koje mogu pružiti i hrana, seks ili novac – kaže dr Ilić.
---------------------------------------------
Osećaj kontrole nad situacijom
Potrebu da u torbu za plažu, osim losiona za sunčanje, peškira i šešira, pakujemo tehnološke „budimo u kontaktu” igrice, Nebojša Jovanović, psiholog i psihoterapeut, objašnjava činjenicom da ljudi teško menjaju navike. „Ako smo navikli da otvorimo kompjuter čim otvorimo oči, tu naviku nosimo na godišnji odmor i tablet pakujemo u kofer zajedno sa ostalim morskim rekvizitima. Iako smo uvereni da ćemo posle samo nekoliko dana na odmoru biti kao novi činjenica je da se osobe teško opuštaju. Nama je potrebno nedelju dana da uđemo u ritam mesta u koje smo došli. Prvih nekoliko dana mi smo mentalno još u našoj zemlji i zato imamo potrebu da pratimo vesti i čitamo poslovnu poštu da bismo mogli da reagujemo ako se nešto nepredvidivo dogodi. Osim toga, veliki broj ljudi nije siguran za svoj posao, stalno je na oprezu i tu svoju nesigurnost nosi i na godišnji odmor. Stalnim proveravanjem vesti iz domovine mi imamo osećaj kontrole nad situacijom”, zaključuje Jovanović.
Katarina Đorđević
objavljeno: 27.08.2013.
