Izvor: Politika, 06.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Letovanje rizično za depresivne
Podaci govore da čak između deset i petnaest odsto pacijenata sa kliničkom depresijom izvrši samoubistvo u letnjim mesecima, a polna statistika svedoči da se depresija najčešće javlja kod žena između 30 i 40 godina
Odlazak na odmor može da poveća opasnost od samoubistva kod ljudi koji boluju od kliničke depresije, pokazalo je nedavno istraživanje nemačkih psihijatara. Krista Rot Sakenhajm, predsednik Udruženja nemačkih psihijatara, kaže da promena okoline ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pomaže ljudima sa depresijom, jer se ljudi melanholičnog pogleda na svet na odmoru često osećaju usamljenim i češće razmišljaju o suicidu, poredeći svoju sivu svakodnevicu sa lepotom mesta u kome letuju. Podaci govore da čak između deset i petnaest odsto pacijenata sa kliničkom depresijom izvrši samoubistvo u letnjim mesecima, a polna statistika svedoči da se depresija najčešće javlja kod žena između 30 i 40 godina.
Nemački psihijatri navode da su simptomi letnje depresije često suprotni simptomima tzv. zimske depresije, koja nastaje kao posledica deficita sunčeve svetlosti. Umesto preteranog spavanja, za „letnju potištenost” simptomatičan je manjak sna, a umesto povećane potrebe za hranom i ugljenohidratima javlja se smanjenje apetita.
Ovo istraživanje potvrđuje tezu da je depresija kao kofer koga nosimo svugde sa sobom, a psiholog Sara Presman sa američkog univerziteta „Karnegi Melon” objašnjava da letnju depresiju najčešće izaziva osećanje usamljenosti, a usamljenost podriva imunitet, pa telo teže izlazi na kraj sa bolestima. „Usamljenost i društvena izolacija nisu prirodno stanje čoveka. Mi smo društvena bića i kada nemamo kontakt sa drugim ljudima možemo patiti, ali i od fizičkih simptoma kao što su hronična bol, glavobolja, umor i prehlada. Ako ste usamljeni, neka vam druženje postane prioritet”, savetuje ovaj američki psiholog.
Depresija na morskom žalu nije jedina letnja boljka koja nastaje u tekućem godišnjem dobu, a lekari opšte prakse potvrđuju da su prehlade raznih nivoa ozbiljnosti i kapitulacija imunog sistema potpuno uobičajeni kada živa u termometru pređe trideset stepeni. Tome svakako doprinose i psihološki faktori – dok smo u radnom ambijentu, mi smo u vlasti adrenalina i uspevamo da se izborimo sa virusima i prehladama. Kada spakujemo kofere za letovanje, adrenalin, noradrenalin i kortizol – tri „musketara stresa” takođe odlaze na odmor, a bez njih – imuni sistem pada. Razbolevanju na letovanju delimično i sami kumujemo – dok palme njišu grane mi dajemo oduška porocima kao što su piće, ples do zore, gorenje na suncu, neredovna ishrana" Psiholozi tvrde da naš mozak i naše telo tek u trećoj nedelji odlaze na odmor – u prvoj smo još pod stresom, a u drugoj tek počinjemo da se opuštamo, a u trećoj počinjemo istinski da uživamo u čarima morskog sunca ili planinskog vazduha.
Bez obzira na to da li ste se razboleli u morskom, gradskom ili planinskom ambijentu, savet lekara glasi – uzimajte što više tečnosti da ne biste dehidrirali na vrućini i neka na vašoj trpezi dominira lagana hrana puna vitamina.
K. Đorđević
[objavljeno: 07/08/2008]
