Izvor: RTS, 06.Feb.2010, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Letonski gradić prodat na aukciji
Gradić Skrunda 1 u Letoniji prodat na aukciji jednoj ruskoj kompaniji za više od tri miliona dolara. Mesto u kome je nekada živelo 5.000 sovjetskih vojnika i njihovih porodica, posle raspada SSSR-a, postao je grad duhova.
U Letoniji privatizacija izgleda ima šire značenje, pa je jedan gradić u ovoj zemlji prodat na aukciji jednoj ruskoj kompaniji za više od tri miliona dolara.
Mesto Skrunda 1 je tokom Hladnog rata izgrađeno za potrebe sovjetske vojske, u blizini >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << vojne baze i antiraketnog radara, a napušteno je posle odlaska ruskih trupa iz Letonije 1994. godine, tri godine pošto je zemlja izašla iz Sovjetskog Saveza.
Na 150. kilometru zapadno od letonske prestonice Rige, nedaleko od istoimenog mesta Skrunda, Skrunda 1 je podsetnik na sovjetsku prošlost te male baltičke zemlje.
Nekada dom 5.000 sovjetskih vojnika i članova njihovih porodica, posle raspada SSSR-a, postao je grad duhova.
Planovi vlasti da se oblast pretvori u rekreativni centar, ostali su mrtvo slovo na papiru, pa je pre dve godine odlučeno da se proda na aukciji. Stanovnici obližnjeg Skrunda, pozdravljaju prodaju i obnovu komšijskog naselja.
U gradu deset godina niko ne živi
Po povlačenju ruskih trupa iz Skundre 1, Moskva je prema sporazumu sa Rigom, do avgusta 1998. godine zadržala antiraketni radar.
Investitor, ruska "Aleksejevskoj kompani" platila je deset puta više od početne cene. Na 45 hektara zemlje, nalazi se desetak stambenih zgrada, par noćnih klubova, tržni centar, kasarne i sauna.
Čuvar Maris Ozolinis je rekao da više od deset godina tamo niko ne živi i da se niko ne interesuje za to mesto. Prema njegovim rečima, zna se samo da postoji i da ima čuvara.
Ne zna se za šta će se obnovljeni gradić koristiti. Priča o njegovoj privatizaciji podseća da je Letonija, 20 godina od pada Gvozdene zavese, suočena sa drugom borbom, onom za ekonomski opstanak.
Od svih članica Evropske unije, njena privreda najteže je pogođena recesijom. Zbog prošlogodišnjeg pada bruto domaćeg proizvoda za skoro petinu i nezaposlenosti od oko 20 odsto, vlasti u Rigi zadužile su se u inostranstvu za sedam i po milijardi evra.
