Izvor: Danas, 25.Sep.2015, 11:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Leto u Letoniji
Riga je prestonica Letonije i prva od baltičkih zemalja u koju idemo. Kroz staklene zidove hotelske sobe puca pogled na obalu reke Daugave iznad koje izranjaju raskošno-kitnjasti zvonici moćnih katedrala što streme put neba. Temperatura je 22 Celzijusa. "Prava letnja", kažu domaćini odeveni u majice, šorceve i lepršave haljine. Preko najvećeg mosta - sa biciklistima kojih u ovom gradu ima mnogo - prelazimo na starogradsku stranu koja duši tek pristiglog putnika daruje mir i lepotu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas <<
Već od prvog susreta dobijam utisak da je u Rigi sve zeleno, ucvetano i raspevano. Kamenom popločani put dovodi nas do trga u centar starog jezgra sa kojeg već trešti živa muzika, čak dva orkestra! Između njih promiče tirkizni vozić, pa dugonoge Letonke; razgolićene da što više "uhvate" sunce što brzo hita ka mansardama i rodama neizbežnim stanarima letonskih dimnjaka. Unaokolo, izlog do izloga, u njima šta god zaželite; "Faberžeov" porculan, topla čorba slična boršču, kape, šalovi ili izbor medeno-providnog ćilibara. U sredini je kafe do kafea, usamljeni svirači, prodavci suvenira i "ubundani" turisti.
"Leto je!", uzvikuju Letonci i nazdravljaju najkraćem i najlepšem godišnjem dobu utapajući sadržaj velikih krigli crnog i belog piva. Baltičkog.
Iz vedrog neba pljusnu kiša. Gotovo lenjo konobarice kreću da otvaraju suncobrane - ne stigoše ni do prvog, a nebo se zaplavi kao oči vodiča Valdesa, jednog od malobrojnih Letonaca koji sa našim vodičem govori ruski. Ostali neće, možda je odgovor u bivšem životu zemlje sa 2.4000 stanovnika. Letonci su 4.000 godina na ovim prostorima. U 13. veku ih okupiraju krstaši i ostaju 120 godina. U 17. Švedska, a vek kasnije ruski car Petar Veliki, potom Nemačka. Godine 1940. pripojeni su SSSR. Godine 1991. postaju nezavisna država.
Na dobrom položaju Letonija je uvek bila povoljna za trgovinu, a Riga važan trgovački centar regiona. Široka i plovna reka Daugava deli grad na stari i novi. Već pre impozantnog mosta pogled obuhvata elegantne tornjeve Riškog zamka, sadašnja rezidencije predsednika republike. Veliki park, kaldrmisane ulice, negovane fasade starih palata i majušni trgovi izazivaju zadovoljstvo svih čula. Domski trg je centralni, najznačajniji i najživlji.
Subota, podne je. Mnoštvo Letonaca je na ulici u baštama i kafićima. Vedri, rumeni, uglavnom svetlokosi i plavooki - igraju uz muziku, piju, jedu... Kroz tu buku jedva čujem zvuk zvona sa katedrale zaštitnika grada - veličanstvene Crkve svetog Petra. Pošto je šest puta rušena (jednom baš na dan sveca), građani Rige su pomislili da ih nije dobro čuvao. Gledam petlića na vrhu crkve - kad skretoh pogled na susednu palatu ugledah - mačku! Ta ljupka Mačija kuća, kako je zovu, ima i ljupku priču...
Kad je bogati trgovac završio gradnju na vrh, kao ukras, stavio je figuru svog ljubimca mačora. Ali pošto je bila okrenuta prema trezoru (a ko zna kakve su vlasnikove namere?), gradske vlasti su negodovale i ubrzo naredile da vlasnik svoj ukras okrene - na drugu stranu. Ali, ovaj da bi pokazao svoj revolt, prvobitnu figuru je zamenio - sa ljutitim mačkom nakostrešene dlake!
