Izvor: Politika, 05.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Leto pre sumraka
Ko sam zapravo ja, da li su moje odluke u prošlosti bile dobre, šta očekujem od ostatka života samo su neka od pitanja koja muče žene ovog doba
Kriza srednjih godina kod pripadnica lepšeg pola, često nazvana blažim oblikom „tranzicije” iz adolescencije u starost, počinje uglavnom oko četrdesete godine, mada iskustva govore da neke dame kroz nju mogu da „protrče” već posle tridesete ili oko pedesete godine. Psiholozi objašnjavaju da neki od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << simptoma krize srednjih godina kod žena nastaju onda kada one odjednom gledaju na svoj život kao na veoma zamoran i besmislen, kada ih malo stvari može oraspoložiti i kada im je sve dosadno. „Okidač” za zapadanje u „bedak” može da bude smrt voljene osobe, otkaz ili neka promena na poslu, razvod braka, pa i prerani odlazak u penziju. Kod nekih se kriza prepoznaje onda kada se žena odjednom izoluje od svih i kada neprestano ponavlja da je život nije mazio, da „nije bio fer” prema njoj, ali i kada često menja raspoloženje, kada počinje da utehu traži u hrani, alkoholu i drugim porocima...
Snežana Adašević-Petrović, psihoterapeut iz „Psiholoških krugova”, kaže da na razvoj krize srednjih godina utiče više faktora, a da se kod žena primećuje onog trenutka kada znaci starenja postanu vidljiviji, kada se pojavljuju prve bore i kada se ulazi u proces menopauze.
– Neke žene su se nadale da će postići veliku karijeru u životu i da će postati slavne, a ovo je period kada shvataju gde se zapravo nalaze. U tim godinama se dostiže vrhunac u profesiji, a dolazi do opadanja fizičke sposobnosti. Rađa se strepnja da će da upadne u ekonomske probleme, da više neće moći sve da postigne. U nekim kulturama se neguje takozvani kult mladosti, a i mi smo na dobrom putu da ga prihvatimo. U tim kulturama sve više žena poseže za estetskim hirurškim intervencijama da bi održale lepotu – istakla je Adašević-Petrović.
Prema njenim rečima, žene između 40. i 50. godine počinju da gube predstavu o sebi kao mladoj osobi, gube prijatelje koji umiru ili odlaze, menja se intimni odnos sa partnerom, deca odlaze od kuće što se u psihološkim krugovima naziva sindromom „upražnjenog gnezda”, i onda su partneri prinuđeni da se ponovo okrenu jedno prema drugom.
– Tada je potrebno modifikovati komunikaciju sa partnerom, koja je često postojala samo zbog dece. Najčešće dve krize u životu su adolescentska i srednjih godina, a ako ih uporedimo imamo situaciju da, za razliku od mladih, stariji pred sobom imaju samo kraću budućnost i dugu prošlost – objasnila je naša sagovornica.
U ovim slučajevima se otvara veliko pitanje, a to je kako preživeti ove teške dane? Psihoterapeut Snežana Adašević-Petrović kaže da šanse da izađu iz ovog stanja imaju one osobe koje su tokom života stekle jednu vrstu fleksibilnosti, koje imaju izgrađene bazične odnose u braku, osobe koje nisu usko orijentisane ka poslu ili porodici.
– Kroz krizu bolje prolaze osobe koje sredovečnost prihvataju kao neminovnost i nađu nove životne smernice – dodala je Adašević-Petrović.
Psiholozi objašnjavaju da kriza srednjih godina nastupa onda kada žene počnu da preispituju svoja osećanja i razmišljaju o mladosti koja im je, često, brzo prošla. Ko sam zapravo ja, da li su moje odluke u prošlosti bile dobre, šta očekujem od ostatka života samo su neka od pitanja koja muče žene ovog doba.
Vanja Govorko, psiholog i pi-ar beogradskog centra za socijalni rad, kaže da ova kriza predstavlja neku vrstu drugog puberteta i da njen intenzitet zavisi od toga koliko je neko u životu zadovoljan ispunjenjem želja i ambicija.
– Ako su žene zadovoljnije svojim životom, i kriza je manja. Ona je mnogo vidljivija kod intelektualki, a manje kod žena slabijeg obrazovanja, koje deluju smirenije. Za razliku od muškaraca koji često pribegavaju vanbračnim vezama dokazujući na taj način da su u dobroj formi, žene posežu za plastičnim operacijama da bi poboljšale svoj izgled i očuvale mladost – istakla je Govorko.
Stručnjaci kažu da se kriza mora shvatiti kao deo normalnog razvojnog procesa, a da se psihičko stanje žene može iskomplikovati ukoliko bude ignorisala da se nešto menja u njenom životu. Da bi na pravi način iz ovog „uzburkanog mora” našle izlaz, ženama se savetuje da gledaju na krizu kao na izazov koji im može pomoći da iznađu kreativna rešenja za unošenje promena u privatni život i posao. Većina stručnjaka je saglasna sa tim da svaka žena koja se nađe u nedoumici šta se dešava sa njenim organizmom, duhom i razmišljanjem svakako treba da pročita čuveno delo Doris Lesing „Leto pre sumraka”, u kojem ova književnica prati svoju junakinju Kejt Braun kroz mučan period prelaska iz mladosti u starije doba, života između supruga i ljubavnika, između sklada i ludila. Definitivno svaka žena će u ovoj knjizi pronaći delić sebe...
D. Davidov-Kesar
[objavljeno: 06/04/2008.]
