Izvor: Southeast European Times, 09.Jun.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Leto na Balkanu znači more i sunce

Sa obližnjim plažama koje nude jeftinije mogućnosti, većina ljudi u Jugoistočnoj Evropi ne mora daleko da putuje na odmor. Ipak, sve više njih štedi za odmor u inostranstvu.

09/06/2008

Nataša Radića za Southeast European Times iz Zagreba -- 09/06/08

Tek je juni mesec, ali temperature u Jugoistočnoj Evropi već pokazuju da je leto dobrano počelo. Talasi vrućine i vrelo sunce još više ometaju ljude da se koncentrišu na dnevne poslove i ne misle >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << unapred na letnji odmor. Pošto Balkan postaje omiljena destinacija turista, mnoge porodice van regiona već su rezervisale svoje letnje odmore. Međutim, šta je sa "lokalcima"? Gde oni idu kada letnja vrućina postane nepodnošljiva?

Prema istraživanju vodeće hrvatske turističke agencije Generalturist, Hrvati koji idu na odmor odluku o tome donose u poslednjem minutu. Oko 16 odsto ih provodi odmor u inostranstvu, uglavnom u Turskoj, Grčkoj i Tunisu. Prosečan inostrani odmor traje oko dve nedelje.

Ipak, odlazak u inostranstvo smatra se luksuzom. Za prosečnu hrvatsku porodicu, to znači trošak od hiljadu evra nedeljno. Ako se ima u vidu da je prosečna plata u Hrvatskoj tek nešto više od 700 evra mesečno, to bi značilo da bi za takvo putovanje trebalo štedeti godinama. Mnogi umesto toga odlučuju da leto provedu na obali, sa porodicom ili prijateljima.

I Bugari tradicionalno letuju u svojoj zemlji. U prošlosti, većina je provodila odmor u letovalištima na Crnom moru. Manji broj je odlazio na planinu, dok je tek mali procenat, uglavnom starijih ljudi, ostajao kod kuće. Prvih nekoliko godina posle pada komunizma 1989. godine broj onih koji su mogli da sebi priušte letovanje naglo je opao: 1993. taj procenat je bio samo 12 odsto.

Stvari su se promenile sa oporavkom ekonomije. Sve više ljudi bilo je u stanju da provodi letnje odmore u brojnim letovalištima duž 378 kilometara duge crnomorske obale, na kojoj ima gotovo 70 plaža. Dva najveća letovališta na obali - Zlatni pjasci na severu i Sunčana plaža na jugu - privlače ogroman broj posetilaca. Među popularnim letovalištima su i Albena i Djuni, Elenite i Rusalka.

Turisti na plaži u blizini crnomorskog grada Nesebara u Bugarskoj. [Geti Imidžis]

Stari gradovi Nesebar i Sozopol takođe su veoma popularni. Kaldrma uskih uličica u starim delovima dva grada, mali trgovi i dvospratnice na kamenim temeljima i izbočenim spratovima privlače posetioce romantičnog duha. Krajem leta, Sozopol privlači umetnike, pisce i muzičare koji dolaze u grad na godišnji umetnički festival Apolonija, koji je obično održava početkom septembra.

Ipak, sve je više Bugara kojima smeta preterana gradnja, neodgovarajuća infrastruktura i visoke cene letovališta na domaćoj obali. Poslednjih godina, sve više njih letnje odmore provodi u inostranstvu. Turska letovališta Kušadasi, Antalija i Marmaris, grčka ostrva i Kosta Brava u Španiji, kao i Kosta Blanka, Kosta del Sol i Balearska i Kanarska ostrva danas su omiljene inostrane destinacije.

Neke od najvećih ljubitelja plaža u regionu pronaćićete u Albaniji. Ako neko više voli da letuje nego da zimuje, onda su to Albanci. Plaže u Velipoji i Leži na severozapadu, Draču u središnjem delu zemlje i Sarandi na jugu tokom leta su pretrpane.

Svakog letnjeg vikenda, porodice i grupe mladih ljudi hrle na te destinacije. Još im je lakše pošto su razdaljine male. Samo 40 minuta potrebno je da se stigne iz Tirane na jednu od plaža u blizini Drača, a tri sata do Valone na jugu.

Mnogi ljubitelji plaža provode odmor na albanskim plažama u Draču. [Geti Imidžis]

Albanci nisu navikli da mnogo troše na odmore. Za vreme komunizma, svako je dobijao kartu za dve nedelje u jednom od državnih letovališta. Ta jeftina karta, poznatija kao flete kampi, dobijana je u fabrikama ili ustanovama u kojima su ljudi radili. Naravno, od devedesetih se situacija promenila. Mnogi danas tokom godine štede da bi sebe počastili sa sedam do deset dana luksuza u špicu letnje sezone.

Raste i broj Albanaca koji letuju u inostranstvu. Popularne destinacije su Turska, Egipat i zemlje EU poput Italije, Grčke i Španije. Oni koji imaju rođake u zemljama EU često kombinuju svoje odmore sa porodičnim okupljanjima. Susedne zemlje Makedonija i Crna Gora nude prilike za vikend-putovanja, a i nešto niže troškove.

U Rumuniji je slična situacija kao i u ostatku Balkana. I Rumuni mogu da biraju između letovanja na moru i onog na planini; na drugoj strani, iako cene nisu male, sve više Rumuna razmatra i inostrane destinacije.

Rumune najviše privlače inostrane destinacije poput Bugarske, Kipra, Grčke, Turske i Tunisa, kaže Trajan Badulesku iz Nacionalnog udruženja putničkih agencija (ANAT). Od onih koji ostaju kod kuće, većina preferira crnomorske plaže. ANAT predviđa da će broj turista koji letuju na Crnom moru ove godine porasti 15 odsto.

Kao i u drugim zemljama Jugoistočne Evrope, mnogi u Rumuniji koriste odmore i za porodična okupljanja, pa često odlaze u posetu rođacima u drugim delovima zemlje. Među popularnim destinacijama su i manastiri na severozapadu i na ušću Dunava.

Uprkos ukupnom porastu turizma, međutim, mnogi Rumuni odlučuju da uštede novac, izbegnu gužvu i jednostavno ostanu kod kuće. Prema nacionalnoj anketi koju je sproveo Galup, više od 70 odsto ljudi prošle godine nigde nije išlo na odmor.

Mnogi osećaju da su jednostavno isključeni iz turističkog sektora. "U ruralnim oblastima, 90 odsto ljudi gotovo nikada ne ide na odmor," kaže Galupov sociolog Aleksandru Tot. "Turistički aranžmani za starije osobe i penzionere ne postoje."

Ovaj izveštaj sastavile su Manjola Hala u Tirani, Svetla Dimitrova u Sofiji i Alina Bandila u Bukureštu.

Nastavak na Southeast European Times...