Izvor: RTS, 23.Jun.2013, 21:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Leto leči besparicu

Oko 150 hiljada radnika angažovano na sezonskim poslovima, a procenjuje se da još toliko radi na crno. Sezonci kažu da nije lako, ali se isplati. Hiljada-dve po danu pomaže da se popuni novčanik.

U Srbiji ima gotovo milion nezaposlenih, a trećina njih, procenjuje se, radi sezonske poslove, bilo kao prijavljeni radnici bilo na crno.

Kako leto leči besparicu najbolje znaju sezonski radnici. Hiljada do dve po danu, pomaže da se novčanici popune. Kojim poslom će >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se sezonci baviti zavisi od doba godine i podneblja. U Zrenjaninu se beru višnje.

Radnici kažu da je posao na visokoj temperaturi naporan, ali da se isplati. Branje višanja plaća se 120 dinara po gajbi, a solidan berač ubere između 10 i 12 gajbica, tako da se dnevnica, kažu berači, isplati.

Oko 150 hiljada radnika angažovano je na sezonskim poslovima, a još toliko, procenjuje se, radi na crno. Prošle godine, kriza je zadesila poljoprivredu, te je zbog suše bilo četvrtinu sezonaca manje nego obično. U građevini je ove godine posla manje za 35 odsto, odnosno nema ga za 25 hiljada radnika. Sezonska plata je "osrednja".

"Normalna dnevnica, ni velika ni mala. Nikom nije lako, ne može neko da te plati više u odnosu na troškove proizvodnje. Oko 1500 dinara", kaže Slavica Petrić iz Valjeva.

Što zbog visokih temperatura, što zbog teškog rada, sezonski poslovi na otvorenom nisu laki.

"Teško je naći pravog radnika, teško je naći pravog berača, ne treba samo berač da ide kroz maline, treba ih obrati, paziti da ne izlomi, ima puno muke da dođe do branja", objašnjava Dobrila Ranković iz Donjih Leskovica kod Valjeva.

Tako Čačani, na primer, prave radnike nalaze van granica Srbije. Više od decenije Savo Jorga iz Rumunije nadniči kod istog čoveka i kako kaže, bolje mu je tu nego u Rumuniji. 

"Sa leve strane Morave imamo više Rumuna, a desna strana Bugara, to je 10 odsto. Od naših slabo, to su starije žene u kupljenju krompira, čime se ja bavim, zatim povrtarstvo i seča kupusa, a muškaraca slabo ima. I za dizanje džakova nema nikog zainteresovanog", kaže Branko Roljević, povrtar iz Preljinske Baluge.

Dok se van grada šansa nalazi u poljoprivredi, u gradu su veće šanse u ugostiteljstvu, za šta se opredeljuje najveći broj mladih.

Nastavak na RTS...