Izvor: Blic, 05.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Leto je, SIDA vreba!
Leto je, SIDA vreba!
Čekanje na rezultate testa na HIV virus je prava noćna mora, svedoči za 'Blic' jedan od pacijenata koji se pre nekoliko dana testirao na Studentskoj poliklinici u Beogradu. Reč je o sredovečnom oženjenom muškarcu sa porodicom.
- Bio sam užasno nepromišljen. Imao sam seksualni kontakt sa osobom sumnjive prošlosti i nisam koristio zaštitu. Pored straha za sebe, mislio sam samo kako ženi da izađem na oči ako saznam da sam pozitivan. Šta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << će deca da kažu. Čuo sam da u Studentskoj poliklinici mogu odmah da se dobiju rezultati, ali stigao sam popodne i morao da čekam skoro 24 sata. Tih 24 sata bilo je najduže u mom životu. Čini mi se da nikada nisam bio toliko uplašen - svedoči sagovornik 'Blica'.
On kaže da je procedura u Studentskoj poliklinici krajnje humana, da su mu lekari prilično jasno stavili do znanja da je mala mogućnost da se zarazio, ali i pored tih razgovora, te noći za njega nije bilo sna. Prvo savet sa stručnjakom
- U zakazano vreme prosto sam odjurio na kliniku. Kada sam dobio rezultate, iako su bili negativni, noge su mi se odsekle. Zakleo sam se da mi se ovako nešto nikada više neće ponoviti - završava priču naš sagovornik.
Srbija i Crna Gora je zemlja sa najmanjim brojem testiranih građana na HIV virus u Evropi u odnosu na broj stanovnika. Posledica tako malog broja testiranih je i nepouzdanost podataka o ukupnom broju zaraženih u našoj zemlji. Trenutno dominantan tip prenosa HIV virusa je seksualni kontakt među homoseksualcima, koji su i najugroženiji - kaže na početku razgovora za 'Blic' prim. dr Dragan Ilić, direktor Studentske poliklinike i rukovodilac Centra za prevenciju side i polno prenosivih bolesti.
U ovom centru mogu da se besplatno testiraju svi građani Srbije i to svakog dana od 9 do 17 sati, a oni koji dođu do 12 sati rezultate saznaju istog dana.
On naglašava da se testiranje ne svodi samo na analizu krvi već svaki građanin koji se odluči na testiranje prvo prolazi savetovanje sa lekarom, koje je obavezno i posle saopštavanja rezultata.
- Građani koji dođu na testiranje obično su uplašeni i zabrinuti. Nervozni su i posle testiranja, kada dođu po rezultate, ali su svi naši saradnici edukovani i obučeni da na adekvatan način saopšte rezultate. Veoma je ohrabrujući podatak da imamo obezbeđen sav neophodan materijal za testiranje za narednih godinu dana. Reč je o veoma kvalitetnim Abotovim testovima četvrte generacije. Ovaj test ne može nikada da pokaže lažno negativan rezultat. Postoje i testovi koji direktno otkrivaju virus u krvi, ali su veoma skupi i nema ih kod nas - ističe naš sagovornik.
Najveći broj testiranih su mladi ljudi, ali je to prema rečima dr Ilića i normalno jer su izloženi rizicima više od ostalog stanovništva. Dolaze ljudi iz cele Srbije jer je ovakav vid testiranja potpuni diskretan i anoniman, pa njihovi rođaci i komšije ne mogu da saznaju ono od čega se u Srbiji ljudi još uvek stide.
- Od početka 2004. godine testirano je hiljadu ljudi i samo dva testa su bila pozitivna. Međutim, kada dođe letnji period ljudi su opušteni i lakše stupaju u seksualne kontakte sa nepoznatim partnerima. Zato poručujem ljudima da se štite i obavezno koriste kondom.
Pomoć 'Lekara sveta'
Svoj doprinos borbi protiv HIV-a i hepatitisa C u našoj zemlji daje i francuska organizacija 'Lekari sveta' koja edukuje i zbrinjava intravenske narkomane i to pokretnim kombi vozilima koja ordiniraju po svim beogradskim naseljima. Prema rečima dr Zorana Čakića, medicinskog koordinatora ove akcije nazvane 'Program smanjenja štete', ovaj program je počeo da se primenjuje od oktobra 2002. godine i ima za cilj prevenciju širenja virusa side i hepatitisa C među intravenskim korisnicima droge.
- Ovaj program pomoći narkomanima funkcioniše tako što mi sretnemo nekog zavisnika koji nas onda informiše u kom kraju ima najviše narkomana. Veoma je teško privoleti ih da nas posete i razuveriti ih da mi ne radimo za policiju. Prvu akciju smo sproveli na Karaburmi i bila je veoma uspešna. Naš zadatak je da im damo sterilni materijal za individualno korišćenje droge, znači špriceve, igle, kašike, filtere, alkoholne maramice, sve to u cilju da ih posavetujemo i da im pomognemo da se ne zaraze ovim dvema opasnim bolestima. Naša akcija ima prvenstveno humani aspekt, ali i ekonomski jer je mnogo bolje dati besplatno špriceve i igle i time onemogućiti zarazu HIV-om ili hepatitisom C, nego posle plaćati lekove koji su preskupi i koštaju po više stotina evra - ispričao je dr Čakić.
'Lekari sveta' nemaju precizne podatke o broju narkomana u Beogradu, ali je idealno, tvrdi dr Čakić, ako bi uspeli da opsluže 50 odsto beogradskih intravenoznih uživalaca droge. Do sada su bili u kontaktu sa više od 500 ljudi. Novim programom je obuhvaćena mlađa populacija, a ekipa savetnika sastavljena od stručnjaka iz zemalja regiona ide po festivalima kao što je 'Exit' i širi priču o Programu smanjenja štete i time utiče na mladu populaciju.
Dr Čakić je istakao da mnogi ljudi koji povremeno uzimaju heroin ne smatraju sebe narkomanima, a samim tim ne prepoznaju da su u opasnosti. Isto važi i za one koji šmrču kokain jer se HIV i hepatitis C mogu preneti i preko najsitnije ranice u nosu. Znači, oprez, poručio je na kraju naš sagovornik ističući da ovaj program pomoći narkomanima podržava i Ministarstvo zdravlja. Ivan Mišković
