Izvor: Blic, 22.Jul.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Letnji bioskop
Šta ima lepše u vreo letnji dan u opustelom gradu, onda kada se i ledeno piće namah smlači, kad se i golubovi izmaknu sa čelopeka (zbilja, gde odu golubovi kad je vruće, da se, posve holdenkolfildovski, upita zreo čovek?), kad „vazduh trepti kao da nebo gori“, a oluja dugo ne dolazi, šta je, dakle, bolje uraditi sa sobom i sebi najbližom ili najbližim, nego otići u hladovinu bioskopa i videti neki lep film?
Dobro, razumem da je neko drugo vreme, i da je moja ideja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o provodu nepovratno zastarela, to smo radili onomad, kad je bilo bioskopa u svakom kraju, nisu imali rashladne uređaje, ili ih je imao tek poneki, ali je mrak činio svoje, nema filma bez mraka, a nema ni nežnosti.
Za one koji, iz bilo kog razloga, ostanu u gradu preko leta, bioskopi su vrteli propušteno, ili ono što će tek s jeseni postati redovan repertoar. Bivalo je, recimo, da Dom omladine celo leto daje De Palmu, „Lice s ožiljkom". Ili „Beti Blu", to se stalno vrtelo negde. Ili „Mad Maks" i „Drumski ratnik".
A znalo se desiti da zabasaš u Malu salu Doma sindikata, i da te tamo dočeka Brus Morison, novozelandski reditelj, i „Kvins Siti Rokers", neki lep film o prijateljstvu belca po imenu Ska i Maora čije sam ime zaboravio, davno beše.
Kad bi, inače, gledao novozelandski film pod nekim distributerskim suludim naslovom i sa plakatom koji obećava stvar namenjenu „Dvadesetom oktobru" ili „Partizanu", pre nego što će potonji postati specijalizovan za „Njoj se mili u svili" i druge porno-klasike? I onda zauvek zapamtiš i taj film, uostalom - odličan. I s kim si bio, i šta si radio posle.
Ima u gradu i sada nekih bioskopa, nije da nema. Rashlađeni su, ima i hladnog pića i kokica, pa makar morali proći kroz šarenilo izloga koji vas ne zanimaju. Samo nema filmova, ukoliko niste dete ili ljubitelj epske fantastike. Osim ako se ne računa ono italijansko đubre sa De Nirom i fucnutom Monikom Beluči.
Povezane vesti: Stvar ukusa O korektnosti
