Izvor: Politika, 01.Jun.2014, 13:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Leteći policajci i majstori taićija
U Kini danas ima više od 200 miliona sledbenika taićija, drevne borilačke veštine. – Konstruisali robota koji može da imitira taići
Od našeg specijalnog izveštača
Peking – Hiljade uličnih čuvara kineske prestonice, koji imaju zaduženje da kažnjavaju ljude koji bacaju otpatke, uskoro će početi da pohađaju časove drevnih kineskih borilačkih veština i postaće – „leteći policajci”, izvestili su ovdašnji mediji.
Moraće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da prođu i obavezni kurs taićija pošto je teško povređen jedan službenik koji je pokušao da kazni osobu koja je pljunula na trotoar.
Tradicionalna kineska borilačka veština taići poboljšava zdravlje starijih ljudi s hroničnim oboljenjima, a pomaže i studentima da smanje tremu na ispitima, glasi rezultat medicinskog istraživanja, prenosi Sinhua.
Taići je drevna veština meditativnog disanja i sporih pokreta, tako usporenih da ne liče na ostale kineske borilačke veštine: kung fu, ćigung i vušu (mačevanje). Vežbe se izvode brzinom puža, uz duboke udisaje, blago razgibavanje i jako istezanje.
Viševekovna veština taićija u Kini se koristi za poboljšanje koncentracije, memorije, ravnoteže, varenja i pokretljivosti, a veruje se i da smanjuje nervozu i depresiju.
Prema kineskim predstavama, zdravo disanje je u prvom planu i mora da bude „ravnomerno, lako, lagano, duboko”. Trebalo bi udisati kroz nos, trudeći se da to bude sporije i bez napora: vazduh koji se udiše trebalo bi da prodire kroz dijafragmu, kažu lekari. S druge strane, vazduh treba izdisati lagano i neprimetno, da se „ne pomeri ni perce ispred usta”.
Doktorka Vang Čen tvrdi da taići po svemu sudeći doprinosi i psihičkom i fizičkom zdravlju i dodaje da je s kolegama proučila bezmalo 50 istraživanja o uticaju taićija na zdravlje.
„Utvrdili smo da je taići veoma bezbedan i efikasan za poboljšanje ravnoteže i fizičke pokretljivosti”, rekla je Vang i naglasila da su „neka proučavanja ukazala da je kod onih koji su redovno upražnjavali taići poboljšan rad srca i pluća” i da ta veština veoma ublažava i simptome artritisa.
Uticaj taićija je praćen i kod učenika između devet i 11 godina i mladih od 20 do 24 godine starosti i ispostavilo se da vežbe smanjuju nervozu đaka, a da nešto starijima poboljšavaju kvalitet sna, izjavila je ona.
Pekinški naučnici nedavno su konstruisali robota koji može da imitira taići. Ovog borbenog robota, visokog 1,58 metara i teškog 76 kilograma, proizveo je tim stručnjaka sa Univerziteta za nauku u Pekingu.
Mehanizovani borac ima 32 zgloba koji mu omogućavaju razne udarce i korake dužine 33 centimetra, izjavio je profesor Li Keđije, jedan od naučnika koji rukovodi projektom. Ovaj robot napravljen je po ugledu na glavnog aktera filma „Heroj”, najpoznatijeg kineskog režisera Džanga Đimoja, kaže Li.
Ovaj film svojevremeno je u Kini izazvao pomamu za drevnim borilačkim veštinama, prvenstveno masovni povratak taićija. Prema proceni kineske štampe, široko popularni taići danas upražnjava više od 200 miliona Kineza.
U kineskom filmu „Heroj”, čije je snimanje koštalo 30 miliona dolara, reč je o čoveku koji je pre 2.000 godina štitio svog cara od ubica. Sineasta Džang priznaje da ga je motivisalo kultno ostvarenje Anga Lija – „Pritajeni tigar, skriveni zmaj”, film koji je 2000. godine nagrađen Oskarom.
Svet uvek zanima nešto novo, a kineski „vu sija” i „vu da” filmovi (scene s letenjem i akcionim veštinama) već godinama predstavljaju bioskopske hitove. Holivudska fascinacija hongkonškim stilom akcionih filmova počela je još s promenama koje su davno stigle sa scenama akrobatskih borbi u filmu „Matriks”, čiji je koreograf majstor taićija Vu Ping.
Ovakvi filmovi obiluju sekvencama u kojima junaci prkose sili gravitacije, visoko lete, žestoko udaraju, strmoglavo padaju i odbijaju se o zidove, što je sušta suprotnost klasičnom pesničenju, gađanju flašama i razbijanju stolica o glavu u scenama koje su decenijama bile zaštitni znak hiljada holivudskih akcionih i kaubojskih filmova.
Zahvaljujući modernoj tehnologiji, Hongkonžani su nedavno na velikom ekranu oživeli zvezdu kung fu filmova – Brusa Lija. Filmska kompanija „Šinsin” upotrebila je poslednji krik animacije i kompjuterske tehnike da bi se Brus Li pojavio u filmu „Zmajev ratnik”, čije je snimanje koštalo 52 miliona američkih dolara.
Lijev glas čuje se zahvaljujući kompjuteru, dok pored nekadašnjeg kralja kung fua igraju živi glumci. Brus Li, koji bi ove godine napunio 74 godine, umro je 1973. u Hongkongu od izliva krvi u mozak, pod misterioznim okolnostima. Bio je na vrhuncu slave posle legendarnog „Zmajevog gnezda” i serije filmova o kineskim borilačkim veštinama.
Njegov sin Brendon Li takođe se bavio glumom i, upravo kada je postao zvezda, u 28. godini, poginuo je nesrećnim slučajem od rikošeta, kada ga je pogodio zalutali metak na snimanju filma.
Uvek nasmejani Džeki Čen (60) danas predstavlja poslednjeg živog hongkonškog filmskog majstora koji je sjedinio kung fu, ćigung, taići i vušu.
A u Pekingu je dosad angažovano više od 150 trenera, majstora taićija, koji imaju zadatak da obuče policajce „za let”.
Petar Mićković
objavljeno: 01/06/2014
