Izvor: Blic, 25.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Leskovačani se stide svoga grada
LESKOVAC - Leskovac, grad sa 160.000 stanovnika decenijama važi za najneuređeniji grad u Srbiji, kao urbanističko ruglo bez ijednog sređenog trga, bez pešačke zone sa posivelim i počađavelim fasadama, izrovanim kolovozima i nehigijenom, koja može da konkuriše za Ginisovu knjigu rekorda.
Svim političkim elitima bi pri preuzimanju funkcija deklarativno ulepšavanje grada bio prioritet, ali veliki planovi iščezli bi u moru međustranačkih trvenja i borbe za zauzimenje što povoljnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pozicija.
- Grad je slika i prilika jedne poselječane, primitizovane kvaziurbane sredine, jedne nametnute političke zajednice kojom upravljaju 143 sela. Pa zato, bolje od ovoga nismo mogli da doživimo. Grad predstavlja stilsku kofunziju, urbanu razvalinu, a ne jedan uređen urbanitet koji se planski razvija. Jedini smo grad na Balkanu koji nema pešačku zonu i ni jedan lepo uređen trg. Leskovac je nekada bio primer urbane gradske sredine i primer plodnih izdanika gradske arhitekture. Nekoliko kuća koje su iz tog vremena ostale samo su trag onoga što je Leskovac imao, a što je prekinuto, što bombardovanjima, što ideologiziranjem arhitekture - objašnjava nekadašnji načelnik za urbanizam Srđan Dimitrijević uzorke propadanja i runiranja grada koji je do 60. godina nosio atribut srpskog Mančestera.
To je i jedan od razloga što se mladi ljudi stide svoga grada i što ga poslovni svet i turisti zaobilaze, iako na njegovim obodima ima nekoliko, doduše, zapuštenih kulturnih i istorijskih bisera.
- Nedavno sam doveo grupu Slovenaca zainteresovanih za ulaganje u vučjanski kraj, ali sam sve vreme crveneo dok smo prolazili Leskovcem. Pitali su me, onako suptilno, zašto nešto ne učinimo da osvežimo i očistimo grad. Ostao sam bez odgovora - kaže biznismen Moma Jorgačević.
Ista osećaj deli i nedavno izabrani opštinski menadžer Vlada Kostić. - Stidim se svog grada, sramota me je pred mojim klincima koji primećuju prljavštinu i ruglo. Još veće muke imam sa donatorima i poslovnim ljudima koji zalutaju pri ulasku u Leskovc jer nema signalizacije, a prilazni put je u očajnom stanu - priča Kostić koji kaže da se radi o nasleđenom stanju i da su godine neophodne da bi se grad upristojio.
Stid je najčešća reč i kod grupe aktuelnih opštinskih urbanista, koji kažu da su nemoćni jer im zakon ne omogućava uvid u ono što oni prokjektuju.
- I nama smetaju prljav grad, izrovane ulice i trotoare, trava koja raste iz pločnika pred reprezentativnim zgradama, ali znamo da grad nije imao ekonomski snagu da realizuje prethodni generalni urbanistički plan - kaže urbanista Makedonka Donka Petković.
Srđan Dimitrijević je mišljenja da je siromaštvo samo izgovor i da su se i građani i vlastodršci saživeli sa prljavštinom i sivilom.
- I u moje vreme gradski oci nisu imali smisla za lepo, što je bio razlog propadanja ideja o urbanizaciji grada, a i potonje vlasti su se isto ponašale. Saživele se haosom pa ga ne primećuju. - ogorčen je Dimitrijević.
Cveće preko noći nestaje
Retki entuzijasti svakog proleća postave žardinjere na trotoarima sa cvećem da sakriju gradsko ruglo, ali ono preko noći biva pokidano i bačeno. Ljudi, kojima lepota smeta, lome i korpe za otpatke, vertikalnu signalizaciju, ukrasne svetiljke, kradu slivnike, predmete od bakra...
Asfaltiranje ulica posle 15 godina
Nakon 15 godina u Leskovcu se zabrundale teške asfaltne mašine pa se Leskovčani oko vrućeg asfalta okupljaju ako oko trećeg svetskog čuda. Iz sredstava NIP izdvojen je novac za presvlačenje 20 najruiniranijih ulica, ali asfaltiranje, po starom leskovačkom običaju, teče sporo pa je pitanje kada će posao biti okončan.
Psi lutalice kidišu na ljude
Jedan od većih problema u Leskovcu su psi lutalice koji u čoporima kidišu na ljude. Do izgradnje godinama obećavanog azila nikako da dođe, pa su psi postali neprikosnoveni. Tokom prošle godine zabeleženo je oko 200 ujeda, među njima je bilo i male dece.
