Izvor: Politika, 26.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepše je uz jelku
Okićeno zeleno drvo "krije" poklone za najdraže, a još stari Egipćani verovali su da je ono i simbol života i očekivanja da stigne proleće
Nova godina i Božić su pred nama, a prave, plastične, sa busenom ili bez njega, bogato ukrašene jelke već ukrašavaju milione domova širom naše planete. Vekovima unazad proslava ovih praznika isto tako nije se mogla zamisliti bez okićenog zimzelenog drveta ispod koga se kriju pokloni za najdraže.
Običaj kićenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jelke star je nekoliko hiljada godina, a prema nekim istorijskim podacima još su stari Egipćani u zimskim mesecima unosili u svoje domove zelene palme i ukrašavali ih. Zeleno drvo predstavljalo je simbol života i nadu da će uskoro stići proleće. Sličan običaj imali su drevni Rimljani koji su u čast boga Saturna ukrašavali kuće i drveće i davali poklone jedni drugima. Nemci i Skandinavci su u srednjem veku ukrašavali u hladnim zimskim danima jelke ispred kuće ili su ih unosili u sobu i kitili, dok su druidi u Engleskoj jelke koristili za obrede.
Po jednoj legendi, monah iz Devonšira, koji je boravio u nemačkoj oblasti Tiringiji gde je širio reč Božju, objašnjavao je sveto trojstvo narodu uz pomoć zamišljenog trougla koji je svojim obrisima pravila jelka. Prihvatajući njegovo pripovedanje ljudi su vremenom počeli da smatraju jelku Božjim drvetom i ona postaje simbol hrišćanstva. Iz Nemačke običaj kićenja božićnog drveta prelazi u druge zemlje i širi se po Evropi.
Prva ukrašena jelka pojavila se na trgu u gradu Rigi u današnjoj Letoniji 1510. godine. Početkom 16. veka, prema nekim podacima, Martin Luter je govorio da ukrašava malo božićno drvo svećama kako bi pokazao deci kako zvezde svetlucaju u tamnoj noći.
Sredinom 16. veka pojavljuju se i prvi ukrasi za jelke napravljeni najčešće od srebrne žice, a na ovo drvo stavljani su u to vreme najčešće šljokice, sveće i perle. Zahvaljujući kraljici Viktoriji i Engleska sredinom 19. veka prihvata jelku kao simbol božićnih i novogodišnjih praznika. U to vreme ovo zimzeleno drvo postaje popularno i na američkom kontinentu.
Nemačka oblast Tiringija postala je centar proizvodnje božićnih dekoracija, a ukrasi za jelke bili su sve lepši i bogatiji. Sveće su vremenom zamenjene električnim lampicama, a figurice životinja, šarene kugle, niske perlica preuzimaju mesto na grančicama jelke.
Sve do prošlog veka bio je sačuvan običaj da u jednom domu bude onoliko jelkica koliko ima i ukućana, a ispod svake u predviđeno vreme našli su se pokloni za onoga kome je drvo namenjeno. Običaj darivanja sačuvan je do današnjih dana.
D. I.
[objavljeno: 26.12.2006.]
