Izvor: Danas, 13.Avg.2015, 20:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lektura
Dražo, odlična ti beše jučerašnja kolumna, ali imam jedno lokalpatriotsko lektorsko zakeranje. Bajkovito selo na obroncima Tare, Kremna, spadaju u takozvani pluralia tantum. Dakle - "ne u Kremni" i ne "iz Kremne", nego "u Kremnima" i "iz Kremana".
Kad smo već kod Kremana, živo me interesuje kako li tamošnji žitelji reaguju na neproverenu vest da je došlo do izvesnih smetnji na vezama između Overlorda i Džumhurbaškana. Eh, kako! Znajući Kremance ne bi me začudilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << da su glasine plasirane upravo iz Kremana, naših Delfa. Zar ste, đuturimi, zaboravili da su Kremna rodno mesto Mitra Tarabića, proroka koji je izvršio presudan uticaj na potonje srpske politike?
A da li vas živo interesuje šta o rečenim "smetnjama na vezama" misli moja malenkost? Interesovalo vas to ili ne interesovalo, odmah ću vam reći. Čudom ne mogu da se načudim - i to već godinama - fantastičnoj sposobnosti (inače, listom nesposobnih) srpskih političara da svoje lične ljubavi, mržnje, snove, ambicije i probleme - uz malu pomoć tabloidnih novindžija - uzdignu na opštenacionalni nivo. Evo, već danima - šta danima, mesecima - novinčine serbske pomno prate Nikolićeve i Vučićeve javne i privatne poslove, zalaze u sitna analitička crevca i spekulišu na temu - da li će doći do raskola ili neće.
Ako mene pitate, raskol je - pre ili kasnije - neminovan. I Aca i Toma su veliki Srbi, što no se kaže Srbi sa dna kace, a znamo da su upravo takvi najskloniji srpskim podelama. Nije li tikva pukla još u osvit naše državnosti, kada je Kodža - vođen državnim razlogom - skratio Vožda za glavu. Dobro, de, vremena su se ipak promenila, neće - sve ako i dođe do raskola - raditi sekire, ali i ovde imam jedno zakeranje. I jedno pitanje. Zašto bi, počem, srpski narod i senat trebalo da boli Crven Ban u kakvim su ličnim odnosima Nikolić i Vučić i da li će Nikolić, ako se naljuti, potegnuti pa osnovati još jednu nadasve evropsku stranku.
I na to imam spreman odgovor. To je, čestnejši čteci, zato što se u (još uvek) pretpolitičkoj Srbiji država tradicionalno shvata kao proširena seoska zadruga u kojoj odnosi među zadrugarima nisu regulisani zakonima (daleko bilo) - pa čak ni običajima - nego samovoljom i hirovima šefa zadruge. Idemo dalje. U seoskim zadrugama, o kojima je ča-Janko Veselinović napisao tolike lepe stranice, podela vlasti ne postoji. Tu postojati može samo jedan, nazovimo ga patrijarh. Često je, međutim, još u vreme ča-Janka Veselinovića, u seoskim zadrugama dolazilo do srpskih podela. Uskurči se, recimo, najstariji sin, sukobi se s ocem, počnu tu trvenja, izbiju pičvajzi, a rezultat - zadruga propada. Eto, uzgred, zašto seoske novindžije zaziru od predsedničko-premijerskih trzavica.
