Izvor: RTS, 10.Sep.2012, 18:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lektori lek za nepismenost

Više od milion ljudi u Srbiji je funkcionalno nepismeno, upozorili učesnici skupa "Srpski jezik i pismenost". Zakonom bi trebalo obezbediti da postoje lektori u svim izdavačkim i novinskim kućama, smatra Jovan Ćirilov.

U Zadužbini "Dositej Obradović" održan je okrugli sto na temu "Srpski jezik i pismenost", povodom Svetskog dana pismenosti, koji je obeležen 8. septembra, a na kome je upozoreno da je više od milion ljudi u Srbiji funkcionalno nepismeno.

Upravnica >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Zadužbine Mirjana Dragaš rekla je da je cilj skupa da se u duhu ciljeva i dela Dositeja razmotre aktuelni problemi srpskog jezika i stanje pismenosti u našem narodu. Dragaševa je ukazala da je više od milion ljudi u Srbiji funkcionalno nepismeno.

Kao osnovne probleme Dragaš je navela kvarenje jezika, odnosno sve više nepravilnosti u govoru i pisanju, zatim stvaranje novih jezika u regionu iz baze srpskog jezika, kao i širenje elektronskih medija što dovodi do upotrebe globalnog, svetskog jezika, uz pitanje kako mi u tim situacijama štitimo svoj jezik.

Urednik u Zadužbini Marko Nedić istakao je da su to uvek aktuelne teme, a i veoma bitne, jer je jezik znak identiteta - ličnog, nacionalnog, kulturnog i duhovnog.

"To je važno pogotovo u ovom momentu kada je srpski jezik ugrožen sa više strana", dodao je Nedić, najavljujući da je današnji okrugli sto početak intenzivnog rada Zadužbine "Dositej Obradović" u toj oblasti.

Ćirilov: Lektori po zakonu

U razgovoru su učestvovali lingvisti, istoričari jezika, stručnjaci za morfologiju, sintaksu, fonetiku, etimologiju, ali i pisci i književni kritičari Jovan Ćirilov, Raša Popov, Veljko Brborić, Vlado Đukanović i drugi.

Ćirilov smatra da treba zakonom obezbediti da postoje lektori u svim izdavačkim i novinskim kućama, kao glavni deo borbe za pismenost i pravopis.

Tvorcima pravopisa preporučio je da se u vezi sa dilemama, na primer da li se nešto piše zajedno ili odvojeno, konačno opredele pa da svi pišemo isto, jer je pravopis bitan deo ljudske civilizacije.

"Što se tiče izbora pisma, 'svestan sam da se u moru svetske latinice treba boriti za ćirilicu, ali nikako administrativnim merama i zabranom latinice kod nas', istakao je Ćirilov.

Popov je održao nadahnuto slovo o veznicima i rečcama u srpskom jeziku, kao što su dakle, li, zar, baš, inače, bar, već, pak...

"Te partikule čine ono najživlje u jeziku", napomenuo je Popov, osvrnuvši se na stavove koje su o tome zastupali Dositej, Đura Daničić, Vuk Karadžić.

Profesor Brborić napomenuo je da je dobro da imamo Svetski dan pismenosti, jer je u Srbiji svaki dan - dan nepismenosti.

"U Srbiji ima više izdavačkih kuća nego lektora i više medija nego lektora. Apelovali smo na ministarstva prosvete i kulture da se to popravi, uvek su nam obećavali, ali nikad ništa nisu uradili", rekao je on.

Brborić je ocenio da đaci iz naših škola izlaze najčešće tek polupismeni. "Svi mi se svakodnevno obraćamo jedni drugima. Naravno, najvažnije je šta kažemo, ali je vrlo važno i kako to kažemo, odnosno napišemo", poručio je Brborić.

Nastavak na RTS...