Izvor: Blic, 03.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekovi se troše kao bombone
Lekovi se troše kao bombone
Uz rekorde koje kao nacija držimo u potrošnji cigareta, da li smo možda rekorderi i u potrošnji lekova? S receptom ili bez njega, i kakvi su efekti takvog ponašanja i koliko nas to košta?
- Prema procenama stručnjaka i nezvaničnim podacima iz različitih izvora, najviše se troše antibiotici, sredstva za smirenje (sedativi) i lekovi za maligne bolesti (citostatici). Isključujući citostatike, koji se koriste racionalno i pod kontrolom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << lekara, antibiotici i sedativi uzimani na svoju ruku mogu dati i loše zdravstvene efekte - kaže za 'Blic' prof. dr Slobodan Janković, koordinator ekspertskog tima Republičkog ministarstva zdravlja za potrošnju lekova.
- Neobaveštenost običnih ljudi o opasnostima nekontrolisane upotrebe lekova posledica je nedostatka jedne od važnih karika u lancu zdravstvene zaštite - centara za informacije o lekovima u okviru domova zdravlja, apoteka i drugih zdravstvenih ustanova - smatra naš sagovornik.
Obimnih istraživanja o potrošnji lekova, kao i o lošim efektima njihove primene, zasad nema, između ostalog i zato što nemamo jedinstven informacioni sistem u apotekama.
Građanima Kragujevca nedavno je putem pošte podeljeno oko 10.000 anketnih listića, upozorenja o neželjenim efektima kod upotrebe lekova. Bilo je 200 poziva, a lekari su ustanovili oko 30 neželjenih efekata primene lekova, navodi dr Janković iskustva Kliničkog centra u Kragujevcu.
Postoji li opasnost i kod upotrebe lekova sa takozvane OTC ('over the caunter') liste?
- Reč je o lekovima koji se kupuju bez recepta, ne samo u apotekama. Na Zapadu čak i na benzinskim pumpama. Oni nisu opasni, ima ih stotinak i tu nema antibiotika, a reč je o preparatima slabog dejstva - protiv bolova, temperature, ulkusa, kijavice, banalnih alergija - objašnjava dr Janković.
- Po glavi stanovnika trošimo manje lekova nego mnoge druge zemlje - smatra mr Branimir Dojčinović, direktor 'Beofarmacije' i potpredsednik Grupacije veledrogerija Srbije u Privrednoj komori. U svetu je navika, ukazuje on, da se u preventivne svrhe troši mnogo više lekova, vitaminskih i drugih preparata. U Francuskoj, na primer, po glavi stanovnika se troši osam puta više sedativa nego kod nas (iz grupe benzodiazepama), navodi naš sagovornik. U razvijenim zemljama po glavi stanovnika, dodaje on, godišnje se troši pet kutija preparata sa selenom (preparat koji sprečava pojavu raka), a kod nas samo pola - ukazuje Dojčinović.
Agencija za lekove, čije formiranje se uskoro očekuje, kaže Dojčinović, imaće, kako je najavljeno, i segment za potrošnju lekova i neželjene efekte. Tek tada ćemo imati jasnu sliku koliko i koje lekove najčešće trošimo, kao i kakve su zdravstvene posledice toga.
- Uzimanje leka je ozbiljna stvar, lek nije šarena bombona, a lekar je taj koji određuje terapiju i koji će lek propisati. Građanin ima pravo da od apotekara zatraži detaljnu informaciju, jer apoteka nije samo mesto gde se lek kupuje - ističe prof. dr Ljiljana Tasić, sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Z.D.Marković Kutija 'kselodana' 32.000 dinara
U privatnim apotekama najtraženije grupe lekova su antibiotici i sedativi, dok se citostatici uglavnom prodaju u apotekama koje se nalaze u neposrednoj blizini bolnica. Od antibiotika najtraženiji su 'dovicin' koji u privatnim apotekama košta od 25 do 30 dinara, 'palitreks 500' od 160 do 170 dinara, 'pentreksil 500' koji staje od 90 do 100 dinara, 'baktrim' koji košta od 60 do 70 dinara i 'hemomicin' čija je cena od 470 do 500 dinara.
Kad su u pitanju sedativi, najviše se izdaju 'leksilijum' od tri miligrama, 'bensedin' od pet miligrama, 'ksalov' od 0,5 miligrama, 'lorazepan' od 2,5 miligrama i 'demetrin'. U privatnim apotekama napominju da se sedativi izdaju isključivo na recept. Citostatici se u apotekama koje se nalaze u centru grada ili nisu u blizini neke bolnice slabo traže, a najprodavaniji su u apotekama koje se nalaze oko Kliničkog centra Srbije. Kako kažu u apotekama gde se ova vrsta lekova najčešće prodaje, najtraženiji citostatici su 'novadeks', a cena za deset tableta košta 117 dinara. 'Adrija blasina RD' od 10 miligrama košta 728 dinara, dok je od 50 miligrama 3.488 dinara. 'Anandron' je 9.125 dinara, a jedna ampula 'mitomicina C' 462 dinara. Ampula 'rekormona', koji se koristi kod presađivanja koštane srži, košta 2.046 dinara. Sto tableta 'kselodana' staje 32.000 dinara, dok ampula 'roferona', koji se koristi za lečenje hepatitisa C, košta 1.597 dinara. B. V. Ugroženi deca i stari ljudi
- Kod onih koji su otporniji, a uzimaju antibiotike ne konsultujući lekara, stvaraju se rezistentne bakterije. Njihov 'domaćin' sam ne mora imati posledice, može čak biti dobrog zdravlja, međutim iste te bakterije, otporne na antibiotik, prenosi onima sa slabijim imunitetom, koji su prave žrtve infekcije i to najčešće deca i stari - objašnjava dr Janković, uz opasku da antibiotici ne deluju na virusne infekcije, što se uglavnom zaboravlja. Od zavisnosti do telesnih tegoba
Opasnost prekomerne upotrebe sedativa je stvaranje neke vrste zavisnosti, pa uobičajene doze sve slabije deluju, uzimaju se sve češće i prelazi se na sve jače preparate, što nije bezazleno i može izazvati niz psihičkih i telesnih tegoba (poremećaj sna, gubitak volje...). Da bi se tome stalo na put u septembru 2002. doneta je uredba da se ovi lekovi mogu dobiti samo na recept. Koliko se to poštuje u privatnim apotekama teško je ustanoviti ako se zna da nam mehanizmi kontrole nisu jača strana.
.jpg)
