Izvor: Blic, 08.Maj.2013, 22:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekovi će biti skuplji u manjim gradovima
Građani manjih gradova u Srbiji mogli bi skuplje da plaćaju lekove nego oni koji žive u većim gradovima. Zbog nestašice lekova svaka apotekarska ustanova sama za sebe sprovešće hitnu javnu nabavku, pa se može očekivati da će apoteke koje nabavljaju veće količine lekova dobiti i bolju cenu.
Zbog spora apotekarskih ustanova sa državom oko javnih nabavki od 1. aprila, kada je na snagu stupio Zakon o javnim nabavkama, državne apoteke obustavile su nabavke lekova i koristile >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << isključivo zalihe. Zato su iz rafova počeli da nedostaju pojedini antibiotici, diuretici, preparati za koagulaciju krvi.
Glavno pitanje je bilo da li će morati da se snabdevaju centralizovano, ili će biti izuzete iz primene Zakona o javnim nabavkama. Ipak, dozvoljeno im je, nakon mesec dana prekida u snabdevanju, da organizuju hitnu javnu nabavku pregovaračkog tipa, i to samo za onu količinu lekova koje su dovoljne za četiri meseca.
Nebojša Jorgovanović, direktor Apotekarske ustanove „Požarevac“ i član radne grupe državnih apoteka, kaže da to može dovesti do razlike u nabavnim cenama od jedne do druge apotekarske ustanove.
- Mi ćemo raditi prema uputstvima koje smo dobili od Uprave za javne nabavke.
Ali, u Srbiji ima 34 državne apoteke i pretpostavka je da neće sve postići sa dobavljačima istu cenu. Apoteke u većim gradovima postići će manje cene jer nabavljaju veću količinu lekova, dok to nije slučaj sa apotekama u manjim gradovima. Zato se može desiti da će zbog toga pacijenti u nekim delovima Srbije izdvajati više novca za procentualno učešće u ceni leka, koja iznosi od 10 do 90 odsto. Tada će Republički fond za zdravstveno osiguranje imati problem s pravima osiguranika. Ako ne obezbedimo kompletan asortiman, i nižu cenu lekova od one koju trenutno plaća RFZO, nikakvu suštinsku promenu nabolje nećemo postići prelaskom na novi način snabdevanja - tvrdi Jorgovanović.
Stanje sa medikamentima u srpskom zdravstvu
2.308 lekova upisano je na "pozitivnu listu"
539 lekova za koje građani plaćaju participaciju od 10 do 90 odsto
90 miliona kutija lekova se izda na recept godišnje
30 milijardi dinara se troši iz Fonda za lekove na recept
948 državnih apoteka ima u Srbiji
Na ovaj način državne apoteke bi trebalo da nabave oko 60 miliona kutija lekova za snabdevanje do kraja godine.
U RFZO za “Blic” kažu da apotekarske ustanove ne mogu formiraju cene lekova kako oni hoće i da javne nabavke služe da se postigne najpovoljnija cena. Ukoliko se desi da apoteke same budu određivale cenu, treba da reaguje zdravstvena inspekcija i da sankcioniše takvu apoteku.
Ministarka: Ne sme biti razlika
Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović kaže da su javne nabavke lekova centralizovane i da prema tome i cena leka mora biti ista u celoj Srbiji. Na pitanje da li će dve hitne jabne nabavke uticati na to da procentualno učešće pacijenata prilikom kupovine leka bude različito u gradovima u Srbiji, ministarka je odgovorila da „različitog procentualnog učešća može biti samo za ono što je zatečeno, dok za sve što se sada nabavlja neće biti razlika“.
Najčitanije SADA:
