Izvor: Politika, 19.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lek za dušu i telo
U mirnom salašarskom delu Bačke, nadomak Novog Sada, leži Čenej, mirno, maleno mesto sa nepreglednim plodnim poljima. Čenej je oaza organske hrane, nadaleko poznat po najzdravijem voću, povrću i žitaricama. U bogatim poljima čenejskog atara, skriva se nekoliko salaša. Do njih se dolazi stazama pored žitnih polja, najlakše biciklom, pa su tu organizovane i staze zdravlja.
Među čenejskim salašima najpoznatiji je Salaš 137. Odličan je spoj salašarske tradicije i moderne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << usluge (sobe imaju kaljeve peći, a kupatila džakuzi i saunu). Sjajna atmosfera, bogat rekreativni program i prebogati lovni tereni Vojvodine, kao i internacionalni „Safari klub”, okupljaju brojne goste iz inostranstva. Na salašu su, pored ovog kluba, i konjički klub „Jastreb” (vožnja fijakerom i škola jahanja) i zanimljivi „Slow food” koji insistira na laganom spremanju i uživanju u dobroj hrani i kvalitetnom piću.
Dobra salašarska kuhinja, začinjena sporim i duhovitim vojvođanskim divanima (pričama) i domaćim rakijicama, oživljava prohujala salašarska vremena. Ovde nije teško čekati pasulj pet sati ili „slow sarmu” nešto kraće. Lagano prolazi vreme dok pada noć nad Panonijom, prava terapija za savremenog čoveka. A onda se uspavate od tišine koja se čuje.
U restoranu se služe jela tradicionalne vojvođanske kuhinje (štrudla sa makom i orasima, carska pita, bundevara, rinflajš sa pet sosova, salašarski sote, salašarska ćuretina sa mlincima), sa originalnim imenima („salašarska daska”, „seoski čekić”), sve pripremljeno od proizvoda sa salaša. U duhu „slow food” ishrane su i čenejske pihtije za predjelo i „spora sarma” kao glavno jelo. Pihtije idu uz malo sirćeta i rena, a uz „slow sarmu” se služi ovčje kiselo mleko.
Na vojvođanskoj ledini, nadomak Novog Sada, porodica Volić je podigla novi-stari salaš. Bave se edukativnim salašarskim turizmom, koji je namenjen pre svega deci nižih razreda osnovne škole. Kroz ovu specifičnu školu najmlađi gosti upoznaju savremeni način života na salašu i kako je moguće sačuvati običaje, tradiciju i stare zanate. U posebnoj radionici mogu da izrađuju igračke od kukuruzovine, da pletu korpe, crtaju na bundevama, razvlače testo, da nauče tradicionalni vez i pletenje, ali i da isprobaju luk i strelu. Meniji su prilagođeni dečjem uzrastu i to je deo obuke.
Salaš „Volić” ima i za odrasle odličan meni. Jedna varijanta ručka bi mogla da izgleda ovako: jareća čorba, pečeno jare, kolači, vino. Čitavo pečeno jare iznosi se iz pećnice i odmah služi sa tepsije. Gosti prilaze i uzimaju pečenje po želji. Leti se služi paradajz salata, nauljena i sa malo sitno sečenog crnog luka. Kolači se prave „na kiselo” sa rogačem.
Dragica Bajić
[objavljeno: 20/02/2008]
