Izvor: Blic, 21.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Legijin doktor oživljavao Đinđića
Legijin doktor oživljavao Đinđića
Pri atentatu na Đinđića defnitivno su se čula tri hica, a premijera je u Urgentnom centru reanimirao doktor blizak Legiji, svedočio je juče u Specijalnom sudu telohranitelj pokojnog premijera Milan Veruović. Kako 'Blic' saznaje reč je o doktoru Risoviću koji je hapšen za vreme 'Sablje', a nakon što je pušten otišao je u Kanadu.
Iako se u optužnici protiv pripadnika zemunskog klana i Jedinice za specijalne operacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << navodi da su na Đinđića ispaljena dva metka, Veruović, koji je i sam ranjen tog dana, ostao je pri svojim tvrdnjama i detaljno opisao sve što se događalo pre, za vreme i posle ubistva premijera.
- Oko 12.30 smo krenuli iz rezidencije premijera ka zgradi Vlade, a kada smo bili u Sarajevskoj ulici, dva puta sam radio-vezom zvao 'moravu 6', odnosno Milana Koprivicu, šefa obezbeđenja zgrade Vlade, koji bi se obično javio i sačekao nas u dvorištu. On se nije javljao, a umesto njega treći put mi je 'morava 5', odnosno čovek koji stoji ispred Đinđićevog kabineta, rekao da me čuje. Kada smo stigli u dvorište Vlade, vrata na ulazu broj pet bila su zatvorena, a dvorište neuobičajeno prazno. Stali smo najbliže moguće ulazu, pomogao sam Đinđiću da izađe iz automobila, dodao mu štake i krenuli ka vratima. Kada smo stigli do ulaza i kada je trebalo da uđemo unutra, okrenuo sam se unazad da zatvorim vrata automobila i u tom trenutku sam čuo slab prasak, pa sam u prvom trenutku pomislio da je u zgradi Vlade pao neki orman ili sto. Odmah zatim čuo sam Đinđićev jauk, pokušao sam da se okrenem ka njemu, ali me je tada uz snažan prasak pogodio metak u donji deo leđa. Pao sam na leđa i naslonjen na laktove pokušao da se dovučem u zaklon, do vozila. Đinđića nisam video jer je pao unutra. Video sam samo jedno stopalo i štaku dok je padala na beton. U tom tretnutku pritrčao mi je Aleksandar Bijelić iz obezbeđenja, ali sam mu rekao da vidi šta je sa šefom. Dok je on išao ka vratima, odjeknuo je još jedan snažan prasak, a metak je prošao iza njegovih leđa, pogodio zid pored vrata i odbio se uz veliki oblak prašine. Između mojih nogu je bila velika lokva krvi, pa su me ubacili u automobil i povezli ka Vojnomedicinskoj akademiji, gde je inače bilo predviđeno da idemo ako se desi nešto slično. Međutim, pošto smo i ja i premijer bili teško ranjeni, odlučio sam da zbog blizine ipak idemo u Klinički centar. Odveli su me u salu broj 13 i dok su mi sekli pantalone, dovezli su i premijera. Smestili su ga u polusedeći položaj, glava mu je bila čudno okrenuta i nije davao znake života. Shvatio sam da sam i ja teško ranjen jer mi je sve bilo ispalo iz stomaka. Posle toga su me odveli u operacionu salu i na dalje lečenje - opisao je Veruović događaje od 12. marta prošle godine. Kopaonik
Prema optužnici, pripadnici zemunskog klana su planirali da ubiju Đinđića u februaru prošle godine, kada se vraćao sa Kopaonika. Veruović je kazao da je u u to vreme premijer poslednji vikend đačkog raspusta proveo sa svojom porodicom, koja se tu odmarala celu nedelju. Posle sastanka sa muftijom novopazarskim, Đinđić i deca su, prema Veruoviću, nekoliko sati motornim sankama obilazili Kopaonik.
- Uveče je premijer igrao fudbal sa ministrima Aleksandrom Vlahovićem, Dragoslavom Šumarcem i pripadnicima obezbeđenja protiv ekipe SAJ-a u hali hotela 'Grand'. Posle desetak minuta igre, osetio je jak bol u nozi, a hotelski fizioterapet je utvrdio da mu je najverovatnije pukla Ahilova tetiva. Posle povratka sa Kopaonika, Zoran Janjušević, savetnik premijera za bezbednost, kritikovao me je i rekao da su nas 'dok smo se mi zezali i igrali fudbal' posmatrale plaćene ubice. Pitao sam ga zašto mi to nije odmah rekao, ali se više ne sećam njegovog objašnjenja. Samo je rekao da ih je prisluškivao - ispričao je Veruović. 'Limes'
U vezi atentata na autoputu kod hale 'Limes', 21. februara prošle godine, Veruović je objasnio da su tog dana sa tri vozila krenuli ka aerodromu, da bi Đinđić otputovao u posetu Banjaluci.
- U početku je automobil sa Đinđićem vozio u sredini, ali smo na mostarskoj petlji promenili redosled pošto na autoputu nije bilo zagušenja, a takav je bio i običaj. Kod 'Sava centra' iz daljine sam uočio jedan kamiončić između leve i žute trake. Kada smo došli do njega, naglo je skrenuo i samo zahvaljujući našem vozaču izbegli smo sudar. Vozač je odmah rekao: 'Ovo je pokušaj...' Đinđić koji je čitao novine je prokomentarisao da je to 'verovatno neki ludak koga treba strpati u zatvor'.
Pripadnici obezbeđenja Ljubiša Janošević i Miladin Veruović koji su ostali da legitimišu vozača kamiona, prema rečima Milana Veruovića, ubrzo su mu se javili i kazali da vozilo nije registrovano, da vozač nema lična dokumenta i da se čudno ponaša.- Skoro četrdeset pet minuta je trebalo šefovima policije da se dogovore ko će doći i razgovarati sa tim čovekom. Na kraju su ga preuzeli saobraćajni policajci. U Banjaluci, u trenutku kada je Đinđić trebalo da održi konferenciju za novinare, Janjušević je pozvao Ivanu, premijerovu saradnicu za odnose sa javnošću, i tražio da razgovara sa mnom. Rekao mi je da je događaj kod hale 'Limes' bio atentat i da je vozač Dejan Milenković, plaćeni ubica zemunskog klana. Posle toga pojačana je Đinđićeva zaštita, a oko njegove rezidencije je raspoređena policijska brigada.
- Ispričao sam Đinđiću da policija ne istražuje adekvatno ovaj slučaj, a on je rekao da pogledamo kako je napisana krivična prijava protiv Bagzija. Zvao sam Milića zbog toga, ali mi je on zatražio da se ne mešam u njegov posao. Nisam o tome pričao Đinđiću i verovatno sam pogrešio - kazao je Veruović. Doktor Risović
Na pitanje njegovog zastupnika Bože Prelevića, Veruović je rekao da je čuo za izvesnog doktora Risovića iz Urgentnog centra.
- Za tog lekara sam ranije čuo da je blizak sa Miloradom Lukovićem Legijom. Risović se na neki čudan način pojavio u Urgentnom centru i učestvovao u reanimaciji Đinđića. Doktor Dušan Bajec mi je rekao da je on u vezi sa Legijom. Risović je pokušavao da dođe u moju sobu i da me pregleda, ali moja supruga i momci iz obezbeđenja to nisu dozvolili. Moje kolege su bile uz mene sve vreme dok sam bio u bolnici. Saznao sam da je kasnije hapšen tokom akcije 'Sablja', a zatim je otišao u Kanadu.
Kako 'Blic' nezvanično saznaje u Urgentnom centru, dr Risović je bio specijalista anesteziologije i uhapšen je u toku akcije 'Sablja' na radnom mestu. Kod njega je pronađen pištolj bez dozvole, ali je ubrzo pušten iz pritvora. Kako nezvanično saznajemo, dr Risović se trenutno nalazi u Kanadi, kod svoje supruge. Pretpostavlja se da je u inostranstvo otišao sa hrvatskim pasošem jer ima dvojno državljanstvo. Put u Nemačku
Ubrzo posle incidenta kod 'Limesa', Đinđić je, prema Veruoviću, putovao u Nemačku na donatorsku večeru za gradnju hrama Svetog Save.
- Naše obezbeđenje obično nije išlo sa Đinđićem na put u inostranstvo jer je kao premijer imao najvišu zaštitu. Ipak, pošao sam sa njim na moje insistiranje. Tokom posete, Đinđić mi se dva puta požalio da ovoga puta obezbeđenje u Nemačkoj nije bilo na istom nivou kao ranije. Rekao je da to najverovatnije ima veze sa njegovim zalaganjem da se reši status Kosova i odredi tačan datum povratka naše vojske i policije na Kosovo - opisao je Veruović. Propusti u obezbeđenju
Veruović je objasnio da je tokom rada u policiji imao velikih problema u vezi nabavke vozila, opreme, naoružanja, ljudstva...
- Iako smo mnogo puta tražili, do 12. marta prošle godine nismo dobili nijedan pancir za obezbeđenje. Stalno smo imali manjak ljudi, a bilo je pokušaja da se ubace neodgovarajuće osobe. Jednom prilikom, šef našeg odeljenja Vukosavljević mi je doveo sada optuženog Branislava Bezarevića i rekao da će nas on pojačati. Saznao sam da je Bezarević ranije obezbeđivao Milana Milutinovića i to odbio. Tražili smo od MUP-a blindirani džip za Đinđića, ali ga nismo dobili. Tražili smo rezervni blindirani 'audi' koji bi stajao u rezidenciji, ali ga takođe nismo dobili. Inače, taj 'audi' je ranije bio rezervni automobil Mirjane Marković. Zahtevali smo da dobijemo rezervne male pištolje, po pravilima, ali i to je odbijeno, navodno da se ne bi pravila paravojna formacija oko premijera. U Đinđićevo vozilo Nemci su ugradili uređaj koji ometa radio-frekvencije na kojima je moguće daljinski aktivirati eksploziv, ali je on pokvaren prilikom jednog premeštanja i nikada nije popravljen. Tražio sam izveštaj, ali ga nisam dobio. Osim toga, postojala je mogućnost da se u zgradu Vlade ulazi automobilom, ali taj tunel je korišćen za istovar šuta nastalog prilikom renoviranja. Izvesno vreme naše odeljenje koje je obezbeđivalo Đinđića bilo je u sastavu DB i, pošto su to profesionalci, sa njima smo imali korektnu saradnju. Kasnije, kada je DB izdvojena iz MUP-a a nije formirana odgovarajuća uprava, mi smo bili ničiji. Nismo imali redovne sastanke, a ni pristup kamerama za nadzor rezidencije premijera, koje su ostale u Institutu za bezbednost. Video-nadzor zgrade Vlade tokom marta prošle godine nije radio. Tri dana pre atentata, uočio sam da kamera koja bi trebalo da osmatra premijerov automobil ne radi, pa sam naredio da se vozilo stalno čuva. Rekli su mi da je neki kvar u pitanju. Problemi sa Čedom i Bebom
Problemi u obezbeđenju počeli su, prema Veruoviću, kada je na mesto zamenika BIA došao Milorad Bracanović. Đinđić je zahtevao od Janjuševića da smeni Bracanovića, ali se to dogodilo tek nekoliko meseci kasnije.
- Razgovarao sam sa Đinđićem o svemu, pa i o politici. Premijer je u poslednje vreme govorio da nije zadovoljan radom Dušana Mihajlovića, Marije Rašete, Čede Jovanovića, hteo je da smeni Nemanju Kolesara, a sa Vladimirom Popovićem Bebom je prekinuo odnose - kazao je Veruović. Z. Dojić
