Izvor: RTS, 16.Avg.2010, 08:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Legalno, pa na sud
Prva posledica neslaganja vlasti i nezavisnih institucija je da se zakoni, usvojeni bez uvažavanja zamerki stručnjaka, odmah osporavaju pred Ustavnim sudom. Osim odluke o "kosovskim dodacima" pred Ustavnim sudom nalazi se još nekoliko predloga "spornih" zakona.
Zakon o javnom informisanju, uprkos protivljenju novinarskih udruženja, usvojen je prošle godine, da bi nedavno gotovo sve njegove odredbe bile proglašene neustavnim.
Izglasan je i Zakon o elektronskim komunikacijama, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << iako je zaštitnik građana ranije upozorio da se tako bezbednosnim službama omogućava da i bez dozvole suda, prate telefonske listinge i elektronsku poštu, čime se ugrožavaju ljudska prava.
Sada se o tome čeka mišljenje Ustavnog suda, baš kao i o izmenama Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, koje dozvoljavaju funkcionerima da do kraja aktuelnog mandata obavljaju dve ili više funkcija.
Oni koji su glasali za takve zakone tvrde da se na osnovu nekoliko primera ne može izvući zaključak o sukobu vlasti sa nezavisnim telima.
"Ne može se vlasti, koja je osnovala te institucije, osporiti da je želela njihovo osnivanje i da želi da ih podrži u njihovom radu. Te nezavisne institucije po prvi put imaju u parlamentu otvoren kanal za saradnju i one u više slučajeva imaju svoje sugestije i primedbe na različite zakone, koje su najčešće ispoštvane", rekla je portparolka DS-a Jelena Trivan.
Iz G17 plus poručuju da je najvažnije da se pri usvajanju zakona poštuje demokratska procedura.
"Ne postoji nijedno demokratsko društvo u kom postoji stopostotna saglasnost za jedan zakon, uvek ćete imati nekog ko misli drugačije, i to je sasvim prirodno", rekao je Aleksandar Radonjić iz G17 plus.
Stručna javnost, međutim, smatra da vlast njihove sugestije unapred odbacuje.
"U slučajevima kada su oni koji predlažu i donose zakone upozoreni na suprotnost zakona sa Ustavom, i ako i pored argumentovanih upozorenja idu u proceduru usvajanja zakona, to je onda na određeni način ruganje principima pravne države i jedinstva pravnog poretka", rekao je Nemanja Nenadić, izvršni direktor "Transparentnosti Srbija".
Miljenko Dereta iz "Građanskih inicijativa" upozorava da bi, "ukoliko se otpor takvoj politici bolje ne organizuje i ukoliko nezavisna tela ne nastave da uporno sprovode zakone i Ustav, posledice takve politike mogle biti pogubne za demokratiju".
"One su pre svega skupe, jer se gube vreme i sredstva, zatim one urušavaju poverenje u institucije, gubi se poverenje javnosti, i to nam govori da još nemamo demokratsku i političku kulturu", rekao je Dereta.
I iz Saveta Evrope stižu upozorenja da "sedenje na dve fotelje" ne vodi ka evrointegracijama. Zbog toga će se, kaže predsednik Grupe zemalja Saveta Evrope za borbu protiv korupcije Drago Kos, i dalje sporvoditi monitoring i ako se ništa se promeni, smatraće se da je Srbija napravila korak unazad u borbi protiv korupcije.
