Izvor: Danas, 04.Jan.2016, 20:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ledeno doba 2
Dođe mi jutros da priupitam onog mlađahnog jučerašnjeg akademika, nastavljača Milankovićevog dela, zašto su zatajile srpske planine, zašto nas nisu zaštitile od mini-ledenog doba koje je okovalo Srbiju i - vredi li ovo uopšte pominjati - po ko zna koji put iznenadilo putare serbske, koji su se opet - takođe po ko zna koji put - do pre neki dan, dok još bi toplo, kleli da ih ništa, a kamoli mraz, sneg i led, ne sme i ne može iznenaditi.
Imaju, međutim, užasi snega >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i leda svojih prednosti o kojima sam još tokom jednog od prethodnih ledenih doba pisao i uzalud huškao tadašnjeg direktora "našeg prava da znamo sve", blaženopočivšeg Tijanića, da u RTS-ovoj vremenskoj prognozi zvanična državna temperatura u Srbiji - bez obzira na godišnje doba - svakodnevno bude najmanje minus deset. Srbi, nije to nepoznato, slepo veruju televiziji, pa će - ako su već slepo verovali mnogo većim i pogubnijim glupostima i dezinformacijama - poverovati i u temperaturnu patku i u skladu sa temperaturom se i ponašati.
Šta me je navelo na takav postupak? Praksis, eto šta. Beše jednog dana, ako dobro pamtim, minus dvanaest, a ja sam - mimo dobrog običaja da bez preke potrebe ne izlazim iz kuće i da, ako i izađem, ne idem nigde dalje od kafanice - nekim neodložnim poslom morao potegnuti u grad. Nisu me u svemu tome uznemiravali sneg i led (putari su i tada bili iznenađeni) nego - petak. A zašto petak? Zato što je petak i u najboljim vremenskim uslovima u Beogradu uzrok stravičnih saobraćajnih gužvi kojih mi je, pravo govoreći, pun Crven Ban.
Kad ne lezi vraže. Usred petka, dana sveopšte saobraćajne pomame, na ulicama "intenzitet saobraćaja" (tako to novindžije vole da kažu) kao u nedelju popodne. Nigde žive duše. Jedva da promakne po koji auto i bus. Svi staju na crveno. Niko ne juri. Niko ne "seče". Milina jedna voziti.
To me je, da kažemo, navelo da zaključim da saobraćajna gužva u takozvanim normalnim situacijama nije posledica nužde nego endemskog jebivetarstva, nedržanja mesta i sklonosti ka bazanju u sumanutoj nadi da će se, ako se stalno muvaš, na kraju dogoditi nešto "lepo". Eto, pomislih uzgred, zašto su severnjački narodi organizovaniji, vredniji i - u krajnoj liniji uspešniji od južnjačkih. Ali nije saobraćajni mir jedina prednost povremenih ledenih doba. Tokom tih perioda i političari se nekako "zalede", usamozataje, što je takođe bitan doprinos spokoju zimske idile. Evo, recimo, novinčine već danima ni mukajet o Ocu, sitnije ribe da i ne pominjem, samo se Dačić snašao, pa da bi dospeo u medije organizovao rođendansko slavlje. U tom smislu apelujem na novog direktora "našeg prava da znamo sve", Bujketa, da prestane da baza po rok koncertima sa Panovćem i da poradi na vremenu. Minus pet svakog dana biće, držim, prava mera. Nismo ni za više temperature.
