Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Apr.2009, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Led Arktika sve tanji

DENVER - Naučnici u američkoj Nacionalnoj agenciji za aeronautiku i svemirska istraživanja tvrde da je led koji prekriva Severni ledeni okean tanji nego ikad.

Istraživači NASA i Nacionalnog centra za praćenje snega i leda u državi Kolorado izveštavaju da nedavno formirani morski led, koji je podložniji sezonskom otopljavanju, sada čini 90 odsto ledenog pokrivača na Arktiku i da bi to moglo da izazove još izraženije globalno zagrevanje.

Tokom zime vetrovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i morske struje odnose delove debelog, višegodišnjeg leda iz Severnog ledenog okeana. U prošlosti, prenosi nalaze stručnjaka Glas Amerike, taj deblji led obnovljen je naslagama novog leda koji je "preživeo"

nekoliko letnjih sezona topljenja

Ako je verovati naučnicima NASA i Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu, led na Arktiku se topi i tanji je nego ikad. Klimatolog Tom Vagner iz NASA kaže da je to ozbiljan problem.

"Ovo je jedan od najboljih primera šta se dešava dok Zemlja počinje da se zagreva zbog gasova koji izazivaju efekat staklene bašte", podseća on.

Naučnici naglašavaju da je 90 odsto leda na Arktiku formirano u poslednje dve godine i da je zbog toga ledeni prekrivač tanak. Tokom 1990-ih taj procenat je iznosio između 40 i 60 odsto i Vagner dodaje da će ovaj tanji led dovesti do povećanja sezonskog topljenja ove godine.

"Deblji led traje duže, otporniji je na topljenje i vetar ga teže raznosi", ističe Vagner i upozorava da bi povećanje tankog leda i više njegovog topljenja moglo i da poveća globalnu temperaturu.

"Trenutno, severni pol funkcioniše kao Zemljin džinovski klima uređaj. To je bukvalno veliko ogledalo na vrhu planete koje reflektuje sunčeve zrake", objašnjava Vagner.

Kako kaže, manjak leda ostavlja vodu u okeanima izloženu Suncu, a ona apsorbuje sunčeve zrake, zagrevajući Zemlju.

Vagner naglašava da bi topljenje leda moglo da promeni celokupni ekosistem Arktika i utiče na biljni i životinjski svet u njemu.

"Kako led nestaje, dolazi do potpune promene lanca ishrane a mi ne možemo da znamo kakav će biti uticaj svega toga" - upozorava Vagner.

Po njegovom mišljenju, svetska naučna zajednica morala bi širokoj javnosti bolje da objasni fenomen klimatskih promena.

U međuvremenu, na drugom kraju sveta, ledeni breg Vilkins na Antarktiku je na ivici raspadanja. Ledeni most koji je održavao breg u mestu nedavno se srušio, usmerivši još veću pažnju međunarodne zajednice na problem topljenja leda u polarnim oblastima.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...