Izvor: Blic, 21.Jun.2011, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lebdeo na 9.000 metara
U sistematizaciji radnih mesta Vojske Srbije, ko zna zašto, njegovo zanimanje vodi se kao opitni padobranac. A u stvari on je probni padobranac.
Što ima logike jer posao mu je da proba nove padobrane. Kad vojska nabavi neki novi model, njegovo je da prvi skoči i da kaže kakav je taj padobran. I da vidi da li uopšte radi, moglo bi da se kaže, tek pola u šali. Nekad skače sa dva padobrana - sa novim, onim koji ispituje, i sa starim, proverenim... Dok ovo čitate, on je u SAD.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Naša vojska dobila je kao donaciju padobrane od američke, i njemu će tamo pokazati kako se koriste, kako pakuju - u našoj vojsci svako pakuje svoj padobran - i kako čuvaju, zatim će on to preneti našim instruktorima, a ovi, opet, padobrancima... Od 1946. godine u vojsci na ovom prostorima bilo je samo 11 probnih padobranaca, a stariji vodnik I klase Nebojša Jandrić jedan je od njih.
Instruktor u paraglajdingu
U Tehničko-opitnom centru sa Nebojšom Jandrićem, kao opitni padobranac radi i zastavnik Slobodan Nikolić (44). Pre ovog posla, petnaest godina proveo je u 72. specijalnoj brigadi u Pančevu. Oženjen je i otac dve ćerke stare 13 i 9 godina. Ima 900 skokova i još je instruktor u paraglajdingu i motornom paraglajdingu.
- Strast i ljubav prema avanturi - njegov je odgovor na pitanje zašto se bavi ovim poslom. Rođen pre 42 godine u Jajcu, u BiH, Srednju mašinsku školu završio je u Vrbasu. Dečačka želja da leti odvela ga je u aeroklub u Novom Sadu i sa osamnaest godina već je imao deset skokova. Od ’93. vojnik je po ugovoru u elitnoj 63. padobranskoj brigadi u Nišu, u kojoj je, ponosno naglašava, proveo 11 godina. Opitni padobranac u Centru za letna ispitivanja Tehničko-opitnog centra je poslednjih sedam godina. Do sada ima preko 2.800 skokova... Neoženjen.
Uz ovo zanimanje, on je i vojni ronilac osposobljen za podvodne diverzije, instruktor alpinizma koji je to zvanje stekao u Švajcarskoj i instruktor skijanja. I još: državni reprezentativac u padobrantstvu i osvajač tridesetak medalja. Ali prevashodno vojnik: kao član 63. brigade osposobljen je za izvršavanje borbenih zadataka, pa je tako jednom na vežbi oslobađanja talaca skakao na kosi krov od talasastog lima sa dimnjacima i televizijskim antenama. Vežbu je posmatrao tadašnji ministar odbrane Boris Tadić.
- Skakao sam i sa 9.205 i sa 200 metara - kaže Nebojše Jandrić.
Ovo prvo je takođe državni rekord, a najniže visine se, prirodno, ne mere na takav način.
Na devet km, inače, lete putnički avioni, vazduh je razređen i hladno je, minus 50 stepeni. Skok sa 200 metara u principu i nije nešto posebno, osim...
Ako se pri skoku sa te visine glavni padobran ne otvori – kaže Nebojša Jandrić - padobranac ima tri sekunde da to ustanovi, odluči da upotrebi rezervni i taj rezervni aktivira...
Svaki padobranac, zapravo, skače sa dva padobrana, pa ako jedan zakaže...
Njemu se, kaže još, u karijeri četiri puta padobran nije otvorio. Tri puta je, poštujući proceduru, upotrebio rezervni. A četvrti put, u oktobru 2004. godine, kupola rezervnog se tek malo, nedovoljno raširila – konopci i platno su se upetljali. Nebojša Jandrić, iako se vrteo kao čigra i padao kao kamen, uspuzao se uz konopce i kupolu raširio rukama na sto pedeset metara iznad tla!
- To nijednom procedurom - smeje se - nije bilo predviđeno...
Jer kad se oba ne otvore, procedure prestaju da važe...
Uz sve ovo, ima on i neostvarenu, bar zasad, želju što se skokova tiče: najnovija moda je tzv. odelo za letenje ili wingsuit. To je kombinezon sa opnama između ruku i tela i između nogu koji čoveka pretvara u jedrilicu, pa ovaj praktično lebdi i jedri nebom pre nego što se - uz pomoć padobrana - prizemlji.
Sa svojom platom Nebojša Jandrić sebi to još ne može da priušti.
A voleo bi. Kao da mu sve ovo do sada nije bilo dosta.
