Izvor: Politika, 08.Sep.2013, 12:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lažni posrednici vrebaju podstanare
Kako bi se izbegle moguće neprijatnosti sa stanodavcima i prevare raznih „agencija”, zakupac treba da insistira na sklapanju ugovora koji je validan ako se overi u sudu ili kod advokata. – Stručnjaci kažu da treba verovati samo agencijama koje novac uzimaju po nalaženju stana – najčešće između 30 i 40 odsto od prve kirije
„Depozit nikada nisam dobila natrag jer je vlasnik rekao da sam mu uništila pokućstvo koje je preživelo Drugi svetski rat”. „Pre useljenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << morala sam da platim tri meseca unapred a nikada nisam potpisala ugovor”, „Dali su mi otkazni rok od tri dana”, „Živeo sam u baraci punoj vlage”…
U ovim iskazima, mnogi od 150.000 podstanara u Beogradu – koliko ih ima prema grubim procenama – prepoznaće svoje muke. Posebno studenti, kojima su fakultetske obaveze često manji problem od zanovetanja stanodavaca ili podmuklih trikova agencija i posrednika.
Svake godine prestonica dobije 25.000 brucoša, od kojih je veliki broj budućih podstanara, koji su iz unutrašnjosti došli na studije. Pre useljenja, u njihovom interesu je da sa stanodavcem sklope ugovor, koji je validan ako se overi u sudu ili kod advokata. Pravnu snagu ovaj dokument ima i ako na njega štambilj udari agencija koja je posredovala u pronalaženju smeštaja, pa čak i ako je samo potpisan, bez overe, uz dva svedoka.
U ugovoru treba precizirati da je gazda dužan da otkloni kvarove u stanu ili da to učini podstanar, pod uslovom da za iznos koji plati majstoru umanji narednu kiriju. Potrebno je stoga zvati majstora koji izdaje račune za usluge.
Još jedna stavka u pisanom dogovoru trebalo bi da bude preciziranje otkaznog roka koji, po zakonu, može da potraje do tri meseca. Poštuje se dogovorni otkazni rok naveden u ugovoru kao i uslovi pod kojima je moguće povećati kiriju.
Eventualno krečenje stana o trošku zakupca pre iseljenja, vraćanje depozita za stanarinu i druge situacije takođe je potrebno definisati ugovorom. U protivnom, desiće se da gazda naprasno „zaboravi” da je uzeo depozit ili da tu svotu zadrži kao kompenzaciju za to što mu je stanar „uništio nameštaj”.
Posrednike proveriti u Agenciji za privredne registre
Ako ne mogu uz pomoć rođaka ili poznanika u Beogradu nađu stan, brucošima iz unutrašnjosti preostaje samo da „bistre” oglasne strane u novinama ili na internetu.
Budući da objavljeni brojevi telefona najčešće vode do posrednika ili agencije, nije loše proveriti da li je taj „vezni igrač” ubeležen u Agenciji za privredne registre. Čak i ako jeste, to ne garantuje stoprocentnu pouzdanost, ali će stranka barem moći da locira „pružaoca usluge”, ukoliko pretrpi štetu.
Mnogi od „posrednika” naplaćuju usluge avansno i do nekoliko hiljada dinara, ali stručnjaci kažu da treba verovati samo agencijama koje novac uzimaju po nalaženju stana – najčešće između 30 i 40 odsto od prve kirije. Ukoliko posrednik ne nađe klijentu krov nad glavom, nesuđeni zakupac nije obavezan da plati uslugu.
Ako potencijalni zakupac plati unapred, često se dešava da ga posrednik uputi na nekoliko ljudi koji izdaju smeštaj. Kada pokuša da ih kontaktira, klijent će ustanoviti da su mnogi brojevi telefona nepostojeći, ili da ponuđeni stan ne postoji na datoj adresi.
Ako ga i ima na tom kućnom broju, ni izdaleka ne odgovara opisu iz oglasa. Dešava se i da na nekim adresama žive ljudi koji dobijaju novac od agencije da se klijentu predstave kao podstanari koji treba da se isele do kraja meseca jer je stan loš, pa tako odbijaju stranke.
Stručnjaci savetuju i da se ne popunjavaju pristupnice ili obrasci za učlanjenje, jer agencije nisu udruženja, već posrednici.
Iznajmljuju „udžerice” sa poljskim ve-ceom
Primerne vlasnike nekretnina koji se trude da podstanaru pruže ugodan boravak u stanu koji održavaju i kreče, u drugi plan potiskuju gazde željne lake zarade preko podstanarske grbače.
Pojedini se ne ustručavaju da kao prostor za stanovanje oglase garažu, baraku, staru kuću sa „poljskim” ve-ceom, podrum bez dnevnog svetla... Čak i za ovakve ponude, početnu cenu formiraju na drskih 150 ili 200 evra.
– Otišla sam u Kumodraž da, po dogovoru sa stanodavcem, pogledam garsonjeru koju izdaje u zakup. U oglasu je navedemo da je opremljena i da se nalazi u prizemlju porodične kuće. Ispostavilo se da žena pokušava da mi izda garažu koju je opremila sa dva kreveta, starim trpezarijskim stolom i sudoperom. Ve-ce je odvojila zavesom. Nikada neću zaboraviti ulazna vrata koja se podižu na gore. Nije se potrudila bar njih da promeni – prepričava brucoškinja Isidora Lazarević, svoja prva iskustva u potrazi za smeštajem.
Prava podstanara:
– da mu se pokaže stan pre useljenja
– da mu se ukaže na nedostatke stana
– da potpiše ugovor
– da ga gazda ili njegov punomoćnik prijavi u policiji na adresi stanovanja
– da mu se obezbedi stanovanje u skladu sa kućnim redom
– da mu gazda ukloni kvar u stanu ili od kirije odbije troškove opravke koje je podstanar platio
– da plaća zakupninu u dinarima
Pre useljenja
• Proveriti ispravnost uređaja, opreme i da li su u stanu potrebne popravke
• Obratiti pažnju na glavne ventile
• Proveriti stanje bojlera, šporeta, grejača, mašine za pranje rublja i da li dihtuje stolarija
• Pre useljenja sačiniti zapisnik o primopredaji u kome treba opisati stanje nameštaja i bele tehnike
Najjeftinija soba – 90 evra
Studenti najčešće traže stanove u opštinama Stari grad, Vračar, Novi Beograd i gradskom delu Palilule. Mesečne cene u evrima u ovim krajevima su:
90 – 150 soba
100 – 300 garsonjera
200 – 350 jednosoban
250 – 350 dvosoban
300 – 550 trosoban
Na ovaj iznos dodaju se računi za struju, grejanje, komunalije, kablovska televizija, internet...
Sto miliona evra neplaćenog poreza
Srbija godišnje izgubi sto miliona evra zbog toga što mnogi stanodavci ne plaćaju porez, kaže Mirko Mirković, zastupnik Udruženja podstanara „Velegrad”, koje se 19 godina zalaže za unapređenje položaja podstanara.
– Zato smo svojevremeno podneli Ministarstvu finansija predlog da pooštre kontrolu plaćanja poreza ali su nam odgovorili samo da će im biti drago ako im ukažemo na slučajeve neplaćanja taksa državi – navodi Mirković.
Jedan od osnovnih problema je nepostojanje evidencije o podstanarima.
– Prema našim saznanjima, na prošlom popisu stanovništva mnogi stanodavci su od zakupaca zahtevali da se popisivačima predstave kao njihovi rođaci, kako ne bi bilo evidentirano da se stan iznajmljuje. Mnogi podstanari popisivačima nisu ni otvorili vrata – kaže Mirković.
Tako je 45.000 ljudi u Beogradu, prema saznanjima ovog udruženja, prekršilo pravne norme. Jer, izmenama Zakona o prebivalištu i boravištu građana iz 2011, dodaje Mirković, propisana je kazna od 10.000 do 50.000 dinara za stanodavce koji ne omoguće podstanaru da se prijavi na njegovoj adresi. Isti je raspon globe i za podstanare ukoliko ne prijave promenu adrese u roku od osam dana.
Ljiljana Perović, Dimitrije Bukvić
objavljeno: 08/09/2013
