Izvor: Politika, 08.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lavovske bitke talenta
Kada je talentovana dvadesetogodišnja učenica novosadske Više ženske devojačke škole, Danica Jovanović iz Beške, rešila da razvija svoj slikarski talenat na Umetničko-zanatskoj školi u Beogradu, zamolila je nastavnicu crtanja Anđeliju Sandić da napiše pismo crkvenoj opštini Beške u kome bi se založila za novčanu pomoć tom poduhvatu. Zamolila, ali ne bilo kako: Danica Jovanović traži od svoje nastavnice te 1907. da napiše kako nije do sada bilo tako vredne učenice u crtanju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pošto "našim paorima treba podvale"; oni "omalovažavaju crtanje, to njima nije ništa".
Slučaj devojke "strasno zaljubljene u slikarstvo", čiji je život tragično okončan 1914. kada su je austrijski vojnici streljali na Petrovaradinskoj tvrđavi, nije običan primer žene koja se u konzervativnoj i umetnosti nenaklonjenoj sredini pojavi na kratko, oglasi tiho, a nestane brzo, već i paradigma umetnika prisiljenog da se koristi podvalama i molbama ne bi li dobio priliku da – dobije priliku. Umetnik iznova mora dokazivati, i pred nepismenima i pred neprosvećenima, da njegov rad ipak jeste nešto. Nisu samo finansijske nedaće i istorijski potresi obeležili život Danice Jovanović, već i lavovska energija, glad za usavršavanjem i retka srazmera bogomdanog talenta i ljudske upornosti u usavršavanju tog talenta. Daničin opus broji preko sedamdeset slika, ona je stigla i do Minhena i do Pariza. Delila je poetiku i ideale Nadežde Petrović, verujući u kreativnost i znanje kao pokretače napretka – individualnog, nacionalnog, opšteženskog.
Istoričarka umetnosti Jasna Jovanov u brižljivo dokumentovanoj i nadahnutoj monografiji Danica Jovanović (Topy i Vojnoizdavački zavod, 2007) ukazuje da je ova slikarka primer "emancipacije kroz nacionalno". U Daničinom slučaju, "rodna svest" nije samo svest o ženskosti, već i svest o poreklu. Naoko predodređena da bude i rodno i socijalno marginalizovana, uporna devojka iz Beške pobedila je (ne samo) patrijarhalne predrasude; ustrajala je u ljubavi prema crtanju i stekla titulu akademske slikarke na Ženskoj slikarskoj akademiji u Minhenu.
Septembra 1914. godine, kada je streljana po presudi prekog suda, Danica Jovanović je imala samo dvadeset osam godina. Iako su u vihorima istorije i nemara dokumenta nestajala, a sećanja bledela, njena stvaralačka biografija sačuvana je u monografiji Jasne Jovanov, ali i u monodrami Katarine Vićentijević "Danica", premijerno izvedenoj 2003.
Engleska spisateljica Džejn Ostin poredila je pisanje sa strpljivim glačanjem komadića slonovače na kome se učinak vidi tek posle mnogo truda. Delo Danice Jovanović ostaće mali, ali ne i skroman doprinos srpskom slikarstvu i ženskom umetničkom kanonu. Njeni nadahnuti portreti i pejzaži iziskuju našu punu pažnju, postavljaju mnoga pitanja, ali predstavljaju i književnu inspiraciju. Kratka karijera vojvođanske slikarke Danice Jovanović biće trajno sačuvana ako joj uputimo onaj pažljiv i dug pogled koji joj odavno dugujemo.
[objavljeno: ]
