Izvor: Danas, 15.Apr.2011, 18:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lament nad Branom
Tužnije je nekako kad umre neko ko je voleo život na način na koji ga je voleo Brana Crnčević. Mada sa životom nije raspolagao štedljivo. Nemilice ga je trošio na druge, na sebe, na kafanu, na književnost i na politiku. On je bio verovatno poslednji iz plejade naših pesnika i pisaca - a tu spadaju i Kiš i Pekić i Brana Petrović i Mihiz i mnogi drugi - koji su na jedan, danas iščezao način, voleli kafane, kafanske razgovore i kafanska druženja. Za samo dva sata sedenja u nekom bircuzu, Brana je uspevao da isporuči više lucidnosti i duhovitosti nego gomila profesionalnih humorista i „proizvođača“ knjiga za dve decenije. Uprkos tome, ne može se reći da iza njega nije ostalo značajno, pa i obimno delo. Sjajne, a uredno prećutkivane prozne knjige koje je pisao poslednjih desetak godina nadoknadile su ono što je propustio da uradi u mlađim danima.
