Izvor: RTS, 16.Jul.2013, 16:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lakše do lečenja dece u inostranstvu

Vladi će do kraja meseca biti predloženo proširenje liste dijagnoza i kategorija dece kojima će država plaćati transplantacije i druge neophodne operacije van zemlje, rečeno na sednici Odbora za zdravlje i porodicu.

Do kraja ovog meseca Vladi će biti upućen predlog da se izmeni Pravilnik o lečenju dece u inostranstvu, kako bi se sistemski proširila lista dijagnoza i kategorija najmlađih pacijenata kojima će država plaćati transplantacije i druge neophodne operacije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << van zemlje.

Dispartitet onoga što bi smo želeli da učinimo i raspoloživog novca ne sme da nas obeshrabri da rešimo ovaj veliki problem, rekla je ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović na sednici Odbora za zdravlje i porodicu.

Kaže da će lista indikacionih područja za lečenje dece u inostranstvu biti revidirana i dopunjena u što kraćem roku, uključujući mogućnost transplantacije srca u inostranstvu za decu do 18 godina i angažovanje stranaca u zdravstvenim ustanovama u Srbiji.

Predsednik Odbora Dušan Milisavljević istakao je da omogućavanje lečenja u inostranstvu za decu sa najtežim bolestima nije stvar jedne političke stranke, već zajedničke borbe da se sistemski reši taj problem, uz veliko razumevanje Ministarstva zdravlja i RFZO. On je apelovao da se Pravilnik što pre usvoji.

Sekretar Ministarstva zdravlja Vladimir Đukić rekao je da je sa osam transplantacija bubrega i četiri transplantacije jetre u prethodnih mesec dana Srbija na pravom putu i ocenio da je time učinjeno ono što nije bilo postignuto u prethodnih 10 godina.

Dodao je da je pravi cilj da se obuče domaći stručnjaci, jer transplantacija u zemlji košta 20 do 30 puta manje nego u inostranstvu.

Da život obolelih u Srbiji ne bi i dalje zavisio od javnih apela i humanitarne pomoći važno je da Srbija uskoro postane članica Eurotransplanta.

"Sama želja da se krene ka eurotransplantaciji nije moguća bez kompletnog jačanja sistema, mi smo sada na pravom putu - jačanja kapaciteta Mininistarstva i Uprave za biomedicinu, koja nije ni imala internet kada smo došli. Možete zamisliti kako bi izgledala zajednička lista bez interneta", upitala je Đukić Dejannović.

Debata o elektronskim zdravstvenim knjižicama

Raspravljajući o zdravstvenim knjižicama, na Odboru je rečeno da Evropska unija nije nikad donirala sredstva za izradu elektronskih zdravstvenih knjižica.

Na sastanku je demantovana tvrdnja predsednika Odbora Dušana Milisavljevića da su donacije za uvođenje elektronskih zdravstvenih knjižica nenamenski potrošene.

"Gde su ti novci i da li je bilo krivične odgovornosti pojedinaca u Ministarstvu zdravlja", zapitao je Milisavljević i dodao da je EU od 2000. godine "dala Srbiji 15-ak miliona evra da uvede informacioni sistem u zdravstvu", čemu treba dodati "i određene kredite Svetske banke".

Član Odbora Predrag Mijatović je citirao izjavu menadžera projekta EU za Info centar Dubravke Savić da EU "nije nikad donirala sredstva za izradu elektronskih zdravstvenih knjižica u Srbiji".

EU je u 2008. donirala sedam i po miliona evra za razvoj informacionog sistema u zdravstvenom sektoru, a ne 72 miliona, kao što su preneli pojedini mediji, rekao je Mijatović i dodao da su ta sredstva namenski potrošena.

Resorna minstarka Slavica Đukić Dejanović navela je da postoje službe koje su zadužene da prate finansijske tokove i da se nije bavila onim što je učinjeno do njenog dolaska u ministarstvo.

Prema njenim rečima, Srbija će ove godine da uvesti nacionalni zdravstveni račun, sa ciljem da tokovi novca budu potpuno vidljivi i da svaki dinar uložen u zdravstvo bude dostupan javnosti.

Nastavak na RTS...