Izvor: Politika, 18.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lake note bez uticaja
Današnje smotre zabavne muzike ne mogu se uporediti sa onima od pre dvadesetak godina, smatraju sagovornici "Politike"
Invazija festivala zabavne muzike zahvatila je poslednjih desetak godina ove prostore. Gotovo da svake nedelje možemo saznati da će biti održan još jedan festival na kome će, kao po pravilu, bar 80 odsto izvođača biti pevači i grupe koji nisu poznati široj javnosti.
Ako se prisetimo već legendarnih smotri zabavne muzike, poput Opatije, Zagreba, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Beogradskog proleća, Šlagera sezone, sasvim je očigledno da današnji festivali, kao što su Budva, Zrenjanin, Herceg Novi, ne mogu da se porede sa nekadašnjim.
Koliko danas zaista ima kvaliteta, a koliko su te manifestacije postale zabava za turiste, za "Politiku" pričaju naši eminentni muzičari i poznavaoci festivalskih prilika.
Popularni pevač Miki Jevremović kaže da je razlika u onome što se događalo nekad i onome što danas imamo prilike da vidimo velika.
– Festivali su uvek bili muzički praznici, jer su uživali i izvođači i publika. U to vreme sve je bilo mnogo ozbiljnije i profesionalnije. Što je najvažnije, te smotre su bile iskrene, jer se uživo pevalo i sviralo. Tada je postojala kvalitetna ekipa kompozitora i pevača i na gotovo svakom festivalu je bilo pet, šest, možda i deset hitova. Sećam se da je u Splitu u konkurenciji ponekad bilo i 20 kompozicija koje su kasnije "žarile i palile" na radio-stanicama. Nikada se nije znalo koja će pesma da pobedi.
Jevremović misli da je pre raspada Jugoslavije na festivalima bilo mnogo više emocija, što je publika umela da oseti i, samim tim, nagradi.
– Ove godine sam gledao i splitski i hercegnovski festival i primetio sam da se u konceptu ne razlikuju mnogo. Neverovatno je da se u Herceg Novom pevalo na plejbek i publika je to shvatila, pa je ostala potpuno hladna jer, nije želela da nagradi prevaru. Sada se nagrađuju snimci, što je dovelo do toga da festivali izgube draž i da izgledaju kao veoma loše televizijske emisije – zaključuje Jevremović.
Naš proslavljeni kompozitor Kornelije Kovač smatra da se današnje muzičke svetkovine ne mogu uporediti sa onima od pre dvadesetak godina.
– Muzički moral je tokom proteklih godina pao. Festivali, kao što su bili Opatija, Zagreb, Šlager sezone, Beogradsko proleće bili su gospodskiji, intelektualniji. Muzika je tada bila dobro aranžirana, nije bilo plejbeka, već se sve izvodilo uživo, orkestar i pevači su morali da vežbaju... To je suštinska razlika u odnosu na današnje festivale, jer se devedesetih pribeglo tome da se prave snimci u studiju i da se peva na matricu. Orkestri koje vidite na televiziji simuliraju, i to dosta loše, ono što je na snimku. Nekada su sjajni pevači bolje prolazili. Danas možete da imate vrsnog pevača, a da on ne prođe dobro, zato što je neko drugi mlad, visok, vitak, vole ga devojčice, i on će pobediti iako ne zna da peva.
Kovač misli da su danas kriterijumi prilično niski, kada su u pitanju festivali.
– Važno je da se lepo obučete, budete zgodni i da pevate vesele pesmice, a ako razmišljate previše o muzici, onda će sve ići mnogo teže.
Osnivač kultne "Korni grupe" smatra da je sramotno to što Beograd više nema nijedan festival. Iako je proteklih godina svojim kompozicijama pobeđivao na festivalima u Budvi i Zrenjaninu, Kornelije Kovač kaže da više ne želi da učestvuje na ovim muzičkim događajima, jer to za njega ne predstavlja izazov i to prepušta mladima.
Mladen Popović, dramaturg, koji je godinama pratio Evroviziju, i dobro je upućen u ovdašnje festivale, smatra da su se nekada pevale kvalitetnije kompozicije.
– Kada se zemlja smanjila i raspala na šest delova, samim tim se i konkurencija smanjila i nivo spustio. Ranije, u velikoj Jugoslaviji, bilo je lakše doći do kvalitetnijeg izvođača i kompozicije. Sada je naša zabavna muzika na niskim granama, tako da je normalno da je kvalitet pao. Ali, uspeh Željka Joksimovića na Evrosongu pre dve godine govori da i mi "konja za trku imamo!".
Mladen Popović je svojevremeno revnosno pratio čuvene festivale, kao što su bili Opatija, Zagreb, Beogradsko proleće... Na pitanje koliko su Sunčane skale, Budva, Zrenjanin dostojan pandan nekadašnjim festivalima, naš sagovornik odgovara:
– Sigurno nisu! Te festivale koje ste pomenuli uopšte ne gledam. Ne znam šta bih tamo mogao da vidim. Opatijski festival je bio institucija – naš pandan Sanremu. Međutim, danas je muzička industrija toliko jaka da joj događaji tog tipa više nisu potrebni. Festivali više nisu prva stepenica ka uspehu, već turističke manifestacije koje nemaju nikakvog uticaja.
Jelena KoprivicaVladimir Đurđić
[objavljeno: 18.08.2006.]
