Izvor: Blic, 30.Dec.2013, 21:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lak kao oblak? Ništa nije dalje od istine!

Oblaci svakako izgledaju lagano i lepršavo, ali da li je to zaista slučaj? Pegi Lemon, istraživač sa Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja je svoju fascinaciju oblacima pretvorila u naučni rad tokom koga je razvila posebnu tehniku za merenje težine oblaka. Rezultati će vas zapanjiti! Oblak je lak kao 100 slonova?

Prvi korak je odrediti gustinu oblaka. Naučnici su izmerili gustinu vode u tipičnom kumulusu (beli svakodnevni oblaci) i ona iznosi oko pola grama po >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kubnom metru.

Sada je na redu veličina oblaka. Merenjem oblakove senke u trenutku kad je sunce direktno iznad njega dobija se širina. Pegi Lemon obično kolima vozi ispod oblaka, a tokom istraživanja je zaključila da prosečni kumulus oblika grube kocke ima stranice od oko jedan kilometar. Dakle, oblak ima zapreminu od oko milijardu kubnih metara.

Kada se uradi potrebna matematika, može se odrediti ukupna količina vode u oblaku. U ovom slučaju, ona predstavlja 500.000.000 grama ili 500 tona vode.

Kako uspevaju da lebde?

Ako ove brojke ne daju preciznu sliku, samo zamislite da vam iznad glave pluta oko 100 slonova i biće vam jasna težina svakodnevnog belog oblaka.

Sa tolikom težinom, pitanje je: kako oblaci uspevaju da lebde?

Za razliku od slonova, težina oblaka je raspodeljena među trilion malenih vodenih kapljica na ogromnoj površini. Neke od ovih kapljica su tolike da je čak milion njih potrebno da formiraju jednu kišnu kap.

Što je još važnije, oblak je ređi od suvog vazduha. Naravno, sve kapljice ne mogu večno da plutaju, a kada se gustina vode u oblaku poveća i kapljice postanu veće i teže, oblak na kraju padne, postepeno, u obliku kiše.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...